XXIV конкурс за карикатуру „Ристо Пејатовић“

ЈУ Умјет­нич­ка гале­ри­ја „Вито­мир Србља­но­вић“ – Пље­вља (Црна Гора) рас­пи­су­је XXIV кон­курс за додје­лу награ­де за кари­ка­ту­ру „Ристо Пеја­то­вић“.

За награ­ду кон­ку­ри­шу ори­ги­нал­ни радо­ви на сло­бод­ну тему, фор­ма­та од А4 (210 x 300 мм) до А3 (300 x 420 мм). При­спје­ли радо­ви се не вра­ћа­ју. Пла­ги­ја­ти и обја­вљи­ва­ни радо­ви се неће раз­ма­тра­ти.

Кари­ка­ту­ре доста­ви­ти на адре­су: ЈУ Умјет­нич­ка гале­ри­ја „Вито­мир Србља­но­вић“, ул. Тана­си­ја Пеја­то­ви­ћа бр. 32, 84210 Пље­вља – Црна Гора, са назна­ком „за награ­ду Ристо Пеја­то­вић“, до 15. маја 2017. годи­не.

Grand prix се састо­ји од пла­ке­те и нов­ча­ног изно­са од 550,00 евра. Дви­је спе­ци­јал­не награ­де састо­је се од пла­ке­те и нов­ча­ног изно­са од по 165,00 евра.

Награ­де се додје­љу­ју у Пље­вљи­ма на цен­трал­ној све­ча­но­сти Дана хумо­ра и сати­ре „Вуко Беза­ре­вић“, 17. јуна 2017. годи­не.

Све инфор­ма­ци­је о кон­кур­су могу се доби­ти: на тел. +382 69 355 318; +382 69 581 654 или на и-мејл адре­су: galerijapv@t-com.me.

Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone

Конкурс поводом XXXI Дана хумора и сатире „Вуко Безаревић“

Секре­та­ри­јат за дру­штве­не дје­лат­но­сти oпшти­не Пље­вља (Црна Гора) пово­дом орга­ни­за­ци­је XXXI Дана хумо­ра и сати­ре „Вуко Беза­ре­вић“ рас­пи­су­је кон­курс за додје­лу награ­да „Типар“, „Вуко Беза­ре­вић“ и „Мла­ди Типар“:

1. За додје­лу награ­де „ТИПАР“ – за хумо­ри­стич­ко-сати­рич­но књи­жев­но дје­ло из прет­ход­не и теку­ће годи­не, обја­вље­но на про­сто­ру бив­ше СФРЈ, као годи­шња награ­да, и у посеб­ним при­ли­ка­ма као награ­да за живот­но дје­ло.

Награ­да се састо­ји од пла­ке­те, нов­ча­ног изно­са од 800.00 € и уче­шћа на мани­фе­ста­ци­ји. Сва­ко има пра­во да под­не­се пре­длог за додје­лу награ­де. Пре­длог се под­но­си у писа­ној фор­ми. Пре­дло­зи се доста­вља­ју уз пет при­мјер­ка пре­дло­же­не књи­ге на адре­су: Секре­та­ри­јат за дру­штве­не дје­лат­но­сти општи­не Пље­вља, ул. Кра­ља Петра I бр. 48, 84 210 Пље­вља. (Ауто­ри из Срби­је могу посла­ти књи­ге на адре­су: Дани хумо­ра и сати­ре „Вуко Беза­ре­вић”, Јабу­ка бб, 31 306 Јабу­ка код При­је­по­ља.)

2. За додје­лу награ­де „ВУКО БЕЗАРЕВИЋ“ – за нео­бја­вље­ну сати­рич­ну при­чу.

Награ­да се састо­ји од пла­ке­те, нов­ча­ног изно­са од 400,00 € и уче­шћа на мани­фе­ста­ци­ји. Пра­во уче­шћа има­ју физич­ка лица са про­сто­ра бив­ше СФРЈ. Један аутор може кон­ку­ри­са­ти са нај­ви­ше три нео­бја­вље­не при­че (до 4000 карак­те­ра са про­ре­дом). При­ја­ве се шаљу у штам­па­ној фор­ми са рје­ше­њем шифре у посеб­ној ковер­ти на адре­су: Секре­та­ри­јат за дру­штве­не дје­лат­но­сти општи­не Пље­вља, ул. Кра­ља Петра I бр. 48, 84 210 Пље­вља, или у елек­трон­ској фор­ми е-маил: danihumora.pljevlja@gmail.com док се рје­ше­ње шифре доста­вља на е-маил: sekretarijatzadrustvene@yahoo.com.

3. За додје­лу награ­де „МЛАДИ ТИПАР“ – за циклус од 10 афо­ри­за­ма.

Награ­да се састо­ји од пла­ке­те, нов­ча­ног изно­са од 200,00 € и уче­шћа на мани­фе­ста­ци­ји. Пра­во уче­шћа има­ју ауто­ри до 30 годи­на ста­ро­сти са про­сто­ра бив­ше СФРЈ. При­ја­ве се шаљу у штам­па­ној фор­ми са рје­ше­њем шифре у посеб­ној ковер­ти на адре­су: Секре­та­ри­јат за дру­штве­не дје­лат­но­сти општи­не Пље­вља, ул. Кра­ља Петра I бр. 48, 84 210 Пље­вља, или у елек­трон­ској фор­ми на е-маил: danihumora.pljevlja@gmail.com док се рје­ше­ње шифре доста­вља на е-маил: sekretarijatzadrustvene@yahoo.com.

Рок за под­но­ше­ње при­ја­ва је 20. мај 2017. годи­не.

При­ја­ве које се доста­ве након пред­ви­ђе­ног рока неће се узе­ти у раз­ма­тра­ње.

Уру­че­ње награ­да је 17. јуна 2017. годи­не у Све­ча­ном про­гра­му XXXI Дана хумо­ра и сати­ре „Вуко Беза­ре­вић“ у Пље­вљи­ма.

Оста­ле инфор­ма­ци­је могу се доби­ти на теле­фо­не Секре­та­ри­ја­та за дру­штве­не дје­лат­но­сти: +38268 849117, + 382 69 309 340 или путем маи­ла: sekretarijatzadrustvene@yahoo.com.

Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone

Пето вече македонског афоризма у Кочанима

У маке­дон­ском гра­ду Коча­ни, у фоа­јеу Цен­тра за кул­ту­ру „Бели Мугри“, за петак 31. март у 19 часо­ва зака­за­но је Пето вече маке­дон­ског афо­ри­зма „Коча­ни 2017“ у орга­ни­за­ци­ји удру­же­ња Афо­ри­стич­ка репре­зен­та­ци­ја Маке­до­ни­је.

На кон­кур­су за афо­ри­зам на тему „Луди и збу­ње­ни“, жири у саста­ву: Доне Донев – књи­жев­ник, Нико­ла Талев­ски – доа­јен маке­дон­ског нови­нар­ства и сати­ри­чар и Миле Ђор­ђи­јо­ски – књи­жев­ник и сати­ри­чар, одлу­чио је да Злат­на пла­ке­та при­пад­не Васи­лу Толев­ском, Сре­бр­на Јане­ту Ата­на­со­ву, а Брон­за­на Мар­ја­ну Анге­лов­ском. Спе­ци­јал­ну награ­ду доби­ла је Ната­ша Ћур­чи­ска, а дипло­ме Ристо Фил­чев­ски и Алек­сан­дар Кузма­нов­ски.

Злат­на пла­ке­та за допри­нос у разво­ју маке­дон­ске сати­ре биће уру­че­на књи­жев­ни­ку и сати­ри­ча­ру Љуп­чу Сиља­нов­ском, који ће се овом при­ли­ком пред­ста­ви­ти избо­ром сво­јих афо­ри­за­ма. При­год­ну бесе­ду о ства­ра­ла­штву овог позна­тог маке­дон­ског кни­жев­ни­ка и сати­ри­ча­ра одр­жа­ће сати­ри­чар Миле Ђор­ђи­јо­ски.

Поред поме­ну­тих ауто­ра у реви­јал­ном делу насту­пи­ће: Јане Ата­на­сов, Ристо Фил­чев­ски, Вито­мир Долин­ски, Ацо Ђор­ги­ев, Ата­нас Крлев­ски, Ружа Стој­ми­ло­ва, Ђор­ђи Хаџи-Васков и дру­ги.

Сутра­дан, 1. апри­ла, у Дел­че­ву биће пред­ста­вље­на књи­га „Жена и афо­ри­зам“ уз уче­шће аутор­ки књи­ге и гости­ју. У књи­зи су изме­ђу оста­лих засту­пље­не три маке­дон­ске афо­ри­сти­чар­ке Лен­че Сто­и­ме­но­ва, Љуп­ка Цве­та­но­ва и Ната­ша Ћур­чи­ска.

Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone

In memoriam: Годишњица смрти Милана Бештића

У сре­ду 29. мар­та навр­ши­ло се годи­ну дана од смр­ти јед­ног од нај­о­ри­ги­нал­ни­јих савре­ме­них срп­ских сати­ри­ча­ра Мила­на Бешти­ћа (1952-2016).

Тим пово­дом је црно­гор­ски сати­ри­чар Вељ­ко Рај­ко­вић напи­сао и обја­вио на свом сај­ту за хумор и сати­ру „Људница“ чла­нак посве­ћен Бешти­ћу:


ОМАЖ НЕВИЂЕНОЈ ОРИГИНАЛНОСТИ

Годи­на је од смр­ти овог вели­ка­на афо­ри­зма и крат­ке при­че.

Милан Бештић је био и оста­ће нај­о­ри­ги­нал­ни­ји писац афо­ри­за­ма на овим про­сто­ри­ма. Уз то – и још ори­ги­нал­ни­ји писац хипер крат­ких при­ча, са чуде­сним поен­та­ма.

Оста­вио нам је шест књи­га афо­ри­за­ма, са укуп­но око 1500 афо­ри­за­ма и дви­је књи­ге „при­ча за пре­при­ча­ва­ње“.

Пово­дом годи­шњи­це њего­ве смр­ти, љуби­те­ље хумо­ра и сати­ре, одно­сно афо­ри­зма и крат­ке при­че, обра­до­ва­ћу избо­ром њего­вих мање публи­ко­ва­них афо­ри­за­ма и при­ча, које бје­ло­да­но свје­до­че о њего­вој ства­ра­лач­кој ори­ги­нал­но­сти, еру­ди­ци­ји, „отка­че­но­сти“ и мај­стор­ству.

Наставите са читањем In memoriam: Годишњица смрти Милана Бештића

Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone

Промоција зборника „Смех није грех“ у Темишвару

Про­мо­ци­ја збор­ни­ка срп­ског хумо­ра и сати­ре у дија­спо­ри и реги­о­ну „Смех није грех“, при­ре­ђи­ва­ча Алек­сан­дра Чотри­ћа, биће одр­жа­на у Руму­ни­ји у Теми­шва­ру, у петак 31. мар­та од 19 часо­ва и 30 мину­та.

Поред при­ре­ђи­ва­ча у про­мо­ци­ји збор­ни­ка уче­ство­ва­ће књи­жев­ник, књи­жев­ни кри­ти­чар и рецен­зент Вито­мир Тео­фи­ло­вић, афо­ри­сти­чар Алек­сан­дар Баљак и у свој­ству дома­ћи­на и изда­ва­ча Саве­за Срба у Руму­ни­ји Горан Мра­кић.

У збор­ни­ку се на више од 430 стра­на нала­зе афо­ри­зми, епи­гра­ми, песме, при­че и деч­ји иска­зи 93 ауто­ра из 23 земље све­та, са свих кон­ти­не­на­та. Илу­стра­ци­ју за наслов­ну стра­ну ура­дио је Нико­ла Дра­гаш, кари­ка­ту­ри­ста из Пан­че­ва.

Место одр­жа­ва­ња про­мо­ци­је је књи­жа­ра „La Două Bufniţe“ („Две сове“), која се нала­зи у ули­ци Трг Ује­ди­ње­ња, број 11.

Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone

Жикишонов слог #25

ХУМОР, број 15 – недеља, 24. април 1921.

МОДЕРАН ДВОБОЈ

Госпо­дин Мика зау­ста­ви се насред ули­це сав блед, уту­чен и једва се држе­ћи на нога­ма.

Само пет­на­е­ст кора­ча­ји испред њега, њего­ва је жена кора­ча­ла, руку под руку, са јед­ним мла­ди­ћем, који јој се сва­ког часа наги­њао, као да би је хтео пољу­би­ти. Више није било сум­ње да то није она, њего­ва жена, јер је врло добро позна­вао њен лук­су­зни ман­тил, који га је стао пола живо­та, тј. чита­ву јед­ну месеч­ну пла­ту.

– До вра­га! – узвик­ну раз­ја­ре­но. – То не може тако про­ћи!

Госпо­дин Мика и не довр­ши послед­њу рече­ни­цу већ, са сти­сну­тим песни­ца­ма, устре­ми се на невер­ни­цу, сусти­же је и, ухва­тив­ши непо­зна­тог за јак­ну, узвик­ну:

– Госпо­ди­не, како сте се дрзну­ли!

Али на мах заста­де, јер виде да дама, која пре­стра­вље­на њего­вом виком, окре­те гла­ву и он спа­зи да то није њего­ва жена, већ госпо­ђа Мара, при­ја­те­љи­ца њего­ве жене.

– Госпо­ди­не Мико… – про­му­ца она пре­стра­вље­но.

– О, опро­сти­те! – збу­ни се и госпо­дин Мика и поче сe прав­да­ти. – Опро­сти­те, зна­те, пре­по­знао сам ман­тил моје жене!

– Да, она ми га је позај­ми­ла…

– Ах, тако! Онда опро­сти­те! – завр­ши госпо­дин Мика сво­је изви­ње­ње и хте­де да се уда­љи, али гa мла­дић зау­ста­ви.

– Стој­те! Потреб­но је да ми обја­сни­те ко вам је допу­стио да ме хва­та­те за рукав и да ме узне­ми­ра­ва­те… Да напа­да­те госпо­ђу и гужва­те моје оде­ло.

Сва­ка ова реч била је изго­во­ре­на са таквом жести­ном да се госпо­дин Мика није осе­ћао ни нај­ма­ње при­јат­но.

– И само из обзи­ра пре­ма госпо­ђи ја ћу вас сада пусти­ти – наста­ви мла­дић да и даље пра­ска – али ипак ми ћемо ову ствар распра­ви­ти! Ево моје кар­те… Сутра ће вас посе­ти­ти моји све­до­ци. А ако се усу­ди­те још и госпо­ђу да ком­про­ми­ту­је­те онда ћу вам оба ува одсе­ћи!

– Да, госпо­ди­не Мико, од све­га ово­га не реци­те ни речи нико­ме! – упа­да госпо­ђа Мара.

– Ја сам џен­тл­мен, госпо­ђо, и знам шта ми нала­же част.

Затим под­сме­шљи­во гле­да­ју­ћи у сво­га супар­ни­ка, наста­ви:

– Што се тиче све­до­ка, то ћете ви при­ми­ти моје, јер је то моје пра­во да одлу­чим о начи­ну и врсти дво­бо­ја.

– Нека тако буде, госпо­ди­не! – oдо­бри му мла­дић, хлад­но га поздр­ви и про­ду­жи пут са госпо­ђа Маром.

* * *

Мисли­те ли да је госпо­дин Мика имао озбиљ­ну наме­ру да се туче?

Ако сте тако поми­сли­ли онда сте се пре­ва­ри­ли, не, напро­тив на дво­бо­је није он давао ни луле дува­на, али је био дошао на пре­кра­сну иде­ју да добро нама­гар­чи оно­га жуто­кљун­ца.

Наи­ме, још исто­га дана посе­тио је мужа госпо­ђе Маре.

– Дра­ги Ђоко – отпо­че он сво­ју коме­ди­ју одмах после поздра­ва. – Jа имам дво­бој. Ти ћеш ми бити све­док.

— Али…

— Нема ту „али“! Ти се мораш тога при­ми­ти, јер си ти једи­ни који можеш одбра­ни­ти моју част… Знам да си се већ спре­мио да се изго­во­риш како не позна­јеш тога супар­ни­ка… Не чини то ништа. Ја ћy ти дати њего­ву адре­су, ти ћеш га посе­ти­ти и осло­ви­ти са овим речи­ма: „Ја сам тај и тај, ви сте напа­ли мога при­ја­те­ља госпо­ди­на Мику Мики­ћа и он је готов да се туче са вама, али, како он не зна узро­ке тога дво­бо­ја, потреб­но је да ми га обја­сни­те, јер мој при­ја­тељ не жели да уби­ја људе без ика­квог ствар­ног разло­га.

* * *

Сутра­дан госпо­дин Ђока је посе­тио увре­ђе­ног мла­ди­ћа и тач­но, од речи до речи, изде­кле­мо­вао му наве­де­но сочи­не­ни­је госпо­ди­на Мике, па затим досто­јан­стве­но завр­шио:

— Госпо­ди­не, зато: или ми мора­те дати разлог томе дво­бо­ју, или се, пак, изви­ни­ти моме при­ја­те­љу, госпо­ди­ну Мики. Дакле, избе­ри­тe или јед­но или дру­гo, сто­ји вам до воље.

И мла­ди љубав­ник, мада ни нај­ма­ње не воли, иза­брао је дру­го, тј. оти­шао је и изви­нио се г. Мики.

§.

Напомена: Прилози у Жикишоновим листовима су били или потписани псуеудонимима сарадника или непотписани, ради опрезности и одговорности за написано. Текст је усклађен са савременим граматичким правилима уз задржавање архаичних и ретних израза.
Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone