Архиве категорија: Рубрике

Причињавање Александра Чотрића: Твитовање

Нестр­пљи­во чекам неде­љу и избо­ре на који­ма ћемо да обо­ри­мо кли­ку. Овај викенд мора да буде рад­ни. Дик­та­тор може да дик­ти­ра непи­сме­ни­ма, али не и већи­ни гра­ђа­на. (сре­да, 18:08);

Вече­рас у поноћ почи­ње избор­на тиши­на, мада се опо­зи­ци­ја ни досад није могла да чује у њего­вим меди­ји­ма. Готов је, али ствар­но. Још му то нису јави­ли, јер су сви меди­ји режим­ски. На кра­ју кра­је­ва, бли­жи му се поче­так кра­ја. Хај­де­мо, људи, да га сме­ни­мо! Оста­ви­мо таста­ту­ре и олов­ке у руке. Боље олов­ке да мења­ју, него оло­во! (четвр­так, 20:13);

Сви при­ја­те­љи с који­ма сам у кон­так­ту на дру­штве­ним мре­жа­ма хоће про­ме­не. Доста је сви­ма цен­зу­ре, стра­ха, беде, лага­ња, сва­ђа­ња, зло­у­по­тре­бе инсти­ту­ци­ја, лажних дипло­ма, неструч­но­сти и пар­тиј­ског запо­шља­ва­ња. Још мало, па ћемо то да про­ме­ни­мо. Ко има у гла­ви, мора има­ти и у нога­ма, па лепо да про­ше­та до бирач­ког места. Његов крај се не мери више дани­ма, него сати­ма! (петак, 22:45)

Спо­ро ми про­ла­зи дана­шњи дан. Вуче се као брзи воз на обе­ћа­ним пру­га­ма. Сутра је дан одлу­ке. Поку­ша­вам да гле­дам утак­ми­цу Пре­ми­јер лиге изме­ђу Арсе­на­ла и Вест Хема, али не могу да се кон­цен­три­шем, па сам се радо­вао голу „чеки­ћа­ра“, иако нави­јам за „тоб­џи­је“. Сутра је дер­би на којем побе­ђу­је­мо ми аут­сај­де­ри. Идем сад у кафа­ну да уби­јем вре­ме и које пиво успут. (субо­та 16:54)

Људи, сад сам се про­бу­дио. Синоћ сам загла­вио у кафи­ћу „Глав­ни штаб“. Јавља­ју да је до 14 сати мали одзив. Мора нас мно­го више на гла­сач­ка места, ако хоће­мо да га сру­ши­мо. (неде­ља, 15:33)

Упра­во сам се исту­ши­рао и кло­пао. Сео сам за комп да видим шта се комен­та­ри­ше. Не разу­мем људе који још нису гла­са­ли, а могли су. Шта чека­те? Сви на кути­је. (неде­ља, 17:29)

Вра­тио сам се из шет­ње с Асто­ром. Нисам могао да га водим на бирач­ко место, јер не пушта­ју кучи­ће. Хај­де­мо, људи, још је мала изла­зно­ст! (неде­ља, 18:48)

Само да одслу­шам нову ствар од Coldplay-a. Људи, ово је послед­њи тре­ну­так да се вели­ким одзи­вом изве­де вели­ка про­ме­на. Кре­ћем да гла­сам, само да поста­вим ове тви­то­ве и да одго­во­рим на пар меј­ло­ва. (неде­ља, 19:31)

Они иди­о­ти из бирач­ког одбо­ра нису ми дали да гла­сам. Кажу да се гла­са само до осам уве­че. (неде­ља, 21:55)

Гле­дам резул­та­те избо­ра и не веру­јем. Људи, како сте дозво­ли­ли да оста­не нај­го­ра вла­ст у нашој исто­ри­ји? (поне­де­љак, 14:29)

Алек­сан­дар Чотрић

Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone

Балкански сатир #7 (Афоризми Србе Павловића)

Памет је рела­ти­ван појам.
Зато тре­ба бира­ти оне
који има­ју више сре­ће него паме­ти.

Беше наде док је поне­што шкри­па­ло,
а сада се ни шкри­па не чује.

Од само­у­би­лач­ког наро­да оче­ку­ју се
одлу­чу­ју­ћи кора­ци.

Да не би говор о сте­за­њу каи­ша био пра­зан,
напу­ни­ли су сто­ма­ке.

При­вре­до, докле мислиш да те наши људи
из вла­де опо­ра­вља­ју?

Чим је кре­ну­ло са резул­та­ти­ма,
поче­ле су се ређа­ти нуле.

Зна­мо ми те што вуку све кон­це.
На кра­ју се и сами упе­тља­ју.

Ова гре­шка може бити поуч­на.
Њу ћемо поно­ви­ти више пута.

Гра­де­ћи новог чове­ка,
пра­ве од наро­да буда­лу.

Рево­лу­ци­ју која тече
сва­ко навр­ће на сво­ју воде­ни­цу.

Буд­но­ст нам не да ока да скло­пи­мо!

Нај­о­па­сни­ји су они фило­зо­фи
који тума­че сво­је мисли.

— Избор афоризама: Владица Миленковић

Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone

Афоризми у килобајтима, верзија 0.3

Евро­па нека не заме­ри што мора да нас чека.
Дола­зи­мо на коле­ни­ма!

— Васил Толев­ски

Нисмо се ми раз­бе­жа­ли на све стра­не.
Тако нас воде!

— Раша Папеш

Не мири­ше на добро.
Где год при­смр­ди, ми гур­не­мо нос.

— Ивко Михај­ло­вић

Тешко је уни­шти­ти један народ.
Нико ти неће рећи хва­ла!

— Рад­ми­ло Мић­ко­вић

Наши вла­сто­др­шци не чека­ју
да им дру­ги напра­ве спо­ме­ник за живо­та.
Зато се угра­ђу­ју у сва­ки обје­кат.

— Вељ­ко Рај­ко­вић

Скра­ти­ли су нам муке.
Сад су нам таман!

— Нинус Несто­ро­вић

И код нас би два и два било чети­ри,
кад бисмо има­ли два и два.

— Сло­бо­дан Симић

Када би се мили­о­ни дигли,
нуле би пале.

— Пави­ца Вељо­вић

Бра­ни­мо наше боје: црве­ну и пла­ву.
А белом маше­мо!

— Жељ­ко Мар­ко­вић

Инди­јан­ци веру­ју у Мани­туа,
а Срби у мани­то­га.

— Бра­ти­слав Коста­ди­нов

Онај на лома­чи је добар човјек,
али лако пла­не.

— Бојан Раје­вић

Одби­јам да се бра­ним са сло­бо­де.
Веза­не су ми руке.

— Мили­во­је Јозић

Давље­ник се хва­та за слам­ку.
Да има на шта да дише.

— Горан Иван­ко­вић

Не тре­ба ми лич­ни доси­је.
Нећу да ква­рим сли­ку о себи!

— Раде Ђер­го­вић

Неће дик­та­тор да наре­ђу­је афо­ри­сти­ча­ри­ма
о чему ће да пишу.
Ако они хоће да пишу афо­ри­зме о сек­су, писа­ће!

— Вла­ди­ца Милен­ко­вић

Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone