Архиве ознака: афористика

Мирослав Средановић: Ренесанса без хуманизма (афоризми)

Вете­ран срп­ске афо­ри­сти­ке Миро­слав Сре­да­но­вић, у јану­а­ру 2017. годи­не, обја­вио је у изда­њу „Еве­ре­ст медиа“ нову књи­гу афо­ри­за­ма под нази­вом „Рене­сан­са без хума­ни­зма“.

Уред­ник књи­ге је Игор Бра­ца Дам­ња­но­вић ДИБ, а кари­ка­ту­ре на кори­ца­ма и у књи­зи су дела Шпи­ра Раду­ло­ви­ћа.

„Рене­сан­си без хума­ни­зма“ прет­хо­ди­ле су књи­ге: „Сто и није­дан афо­ри­зам“ (2000), „Није сме­шно“ (2001), „Запи­си на кожи“ (2004), „Упа­ди­це“ (2007), „Сме­шна зби­ља“ (2011) и „Нага­зне мисли“ (2015).

Наставите са читањем Мирослав Средановић: Ренесанса без хуманизма (афоризми)

Share on Facebook16Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone

Баљкови „Зидови на хоризонту“ у Панчеву

У четвр­так, 6. апри­ла, у окви­ру про­гра­ма „Књи­жев­ни четвр­так“, у чита­о­ни­ци Град­ске библи­о­те­ке Пан­че­во биће одр­жа­на про­мо­ци­ја нове књи­ге афо­ри­за­ма Алек­сан­дра Баљ­ка „Зидо­ви на хори­зон­ту“.

Дру­штво нашем нај­по­зна­ти­јем афо­ри­сти­ча­ру пра­ви­ће његов коле­га Зоран Т. Попо­вић.

Про­грам почи­ње у 19 часо­ва.

Извор: Градска библиотека Панчево

Share on Facebook7Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone

Претпремијера антологије руског афоризма

– Широм све­та, нарав­но и у Срби­ји, позна­ти су руски рома­ни, руске при­по­вет­ке, руска пое­зи­ја… А руски афо­ри­зам је на нашем говор­ном подруч­ју ско­ро непо­знат. У Срби­ји је афо­ри­зам вео­ма попу­ла­ран, али су афо­ри­зми стра­них ауто­ра рет­ко пре­во­ђе­ни. Циљ ове анто­ло­ги­је савре­ме­ног руског афо­ри­зма „Вели­ко у малом“ је да љуби­те­љи­ма крат­ке фор­ме у Срби­ји и реги­о­ну при­бли­жи руски афо­ри­зам 20. и 21. века – рекао је при­ре­ђи­вач, пре­во­ди­лац и аутор пред­го­во­ра Алек­сан­дар Чотрић на пред­ста­вља­њу анто­ло­ги­је руског афо­ри­зма на „Седељ­ци – читаљ­ци“ (на руском, „Почи­тал­ки“) 29. мар­та у бео­град­ском клу­бу „Полет“.

У анто­ло­ги­ји „Вели­ко у малом“, која ће уско­ро бити обја­вље­на, наћи ће се око чети­ри хиља­де афо­ри­за­ма 170 ауто­ра.

Чотрић је на пред­ста­вља­њу читао афо­ри­зме тро­је ауто­ра:

Наставите са читањем Претпремијера антологије руског афоризма

Share on Facebook23Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone

Пето вече македонског афоризма у Кочанима

У маке­дон­ском гра­ду Коча­ни, у фоа­јеу Цен­тра за кул­ту­ру „Бели Мугри“, за петак 31. март у 19 часо­ва зака­за­но је Пето вече маке­дон­ског афо­ри­зма „Коча­ни 2017“ у орга­ни­за­ци­ји удру­же­ња Афо­ри­стич­ка репре­зен­та­ци­ја Маке­до­ни­је.

На кон­кур­су за афо­ри­зам на тему „Луди и збу­ње­ни“, жири у саста­ву: Доне Донев – књи­жев­ник, Нико­ла Талев­ски – доа­јен маке­дон­ског нови­нар­ства и сати­ри­чар и Миле Ђор­ђи­јо­ски – књи­жев­ник и сати­ри­чар, одлу­чио је да Злат­на пла­ке­та при­пад­не Васи­лу Толев­ском, Сре­бр­на Јане­ту Ата­на­со­ву, а Брон­за­на Мар­ја­ну Анге­лов­ском. Спе­ци­јал­ну награ­ду доби­ла је Ната­ша Ћур­чи­ска, а дипло­ме Ристо Фил­чев­ски и Алек­сан­дар Кузма­нов­ски.

Злат­на пла­ке­та за допри­нос у разво­ју маке­дон­ске сати­ре биће уру­че­на књи­жев­ни­ку и сати­ри­ча­ру Љуп­чу Сиља­нов­ском, који ће се овом при­ли­ком пред­ста­ви­ти избо­ром сво­јих афо­ри­за­ма. При­год­ну бесе­ду о ства­ра­ла­штву овог позна­тог маке­дон­ског кни­жев­ни­ка и сати­ри­ча­ра одр­жа­ће сати­ри­чар Миле Ђор­ђи­јо­ски.

Поред поме­ну­тих ауто­ра у реви­јал­ном делу насту­пи­ће: Јане Ата­на­сов, Ристо Фил­чев­ски, Вито­мир Долин­ски, Ацо Ђор­ги­ев, Ата­нас Крлев­ски, Ружа Стој­ми­ло­ва, Ђор­ђи Хаџи-Васков и дру­ги.

Сутра­дан, 1. апри­ла, у Дел­че­ву биће пред­ста­вље­на књи­га „Жена и афо­ри­зам“ уз уче­шће аутор­ки књи­ге и гости­ју. У књи­зи су изме­ђу оста­лих засту­пље­не три маке­дон­ске афо­ри­сти­чар­ке Лен­че Сто­и­ме­но­ва, Љуп­ка Цве­та­но­ва и Ната­ша Ћур­чи­ска.

Share on Facebook15Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone

Јандре Дрмић: Оптимисти из Содоме (афоризми)

Хрват­ски афо­ри­сти­чар Јан­дре Дрмић кра­јем 2016. годи­не обја­вио је у аутор­ском изда­њу сво­ју четвр­ту књи­гу афо­ри­за­ма под насло­вом „Опти­ми­сти из Содо­ме“.

Прет­ход­не три књи­ге афо­ри­за­ма Јан­дра Дрми­ћа су: „Пло­до­ви мора“, „Ауре­о­ле на сни­же­њу“ и „Масли­нар­ство у Ески­ма“.

Овај хрват­ски афо­ри­сти­чар, родом из Босне и Хер­це­го­ви­не, а данас наста­њен у Загре­бу, на Деветој годишњој редовној скупштини Београдског афористичарског круга, одр­жа­ној 20. мар­та 2017. годи­не, при­мљен је у члан­ство овог удру­же­ња.

Наставите са читањем Јандре Дрмић: Оптимисти из Содоме (афоризми)

Share on Facebook14Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone

Баљку и Чотрићу награде Београдског афористичарског круга

Београд, 21. март – Тра­ди­ци­о­нал­на награ­да Бео­град­ског афо­ри­сти­чар­ског кру­га, која од ове годи­не носи назив „Раде Јова­но­вић“, за нај­бо­љу књи­гу афо­ри­за­ма на срп­ском јези­ку у про­шлој годи­ни јуче је рав­но­прав­но доде­ље­на дво­ји­ци истак­ну­тих афо­ри­сти­ча­ра: Алек­сан­дру Баљ­ку за књи­гу „Зидо­ви на хори­зон­ту“ („Архи­пе­лаг“) и Алек­сан­дру Чотри­ћу за књи­гу „Тешке мисли“ („Срп­ска реч“). На све­ча­но­сти у Удру­же­њу књи­жев­ни­ка Срби­је при­зна­ње је добит­ни­ци­ма уру­чио Сло­бо­дан Симић, пред­сед­ник Бео­град­ског афо­ри­сти­чар­ског кру­га.

Жири у саста­ву Дра­гу­тин Минић Кар­ло, пред­сед­ник и Саво Мар­ти­но­вић и Дејан Мило­је­вић јед­но­гла­сно је донео одлу­ку о лау­ре­а­ти­ма.

На кон­курс је при­сти­гло 49 књи­га из Срби­је и ино­стран­ства, а у ужем избо­ру су биле књи­ге Весе­ли­на Мишни­ћа „Слат­ко од луди­ла“ и Ивка Михај­ло­ви­ћа „Чији су ови наши“.

БЕОГРАДСКИ АФОРИСТИЧАРСКИ КРУГ

Share on Facebook20Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone

Књига српског афоризма „Један за све“

„Један за све“ је назив књи­ге срп­ског афо­ри­зма која садр­жи афо­ри­зме и мисли 500 ауто­ра по избо­ру при­ре­ђи­ва­ча Гора­на Радо­са­вље­ви­ћа, афо­ри­сти­ча­ра из Бео­гра­да. Књи­га је обја­вље­на у авгу­сту 2016. годи­не као 18. књи­га Библи­о­те­ке Арти­ја, исто­и­ме­не Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је.

Књи­га „Један за све“ садр­жи већи­ном афо­ри­зме ауто­ра савре­ме­ног срп­ског афо­ри­зма, а међу њима и оних који то још нису ове­ко­ве­чи­ли књи­гом или никад неће, већ то што пишу пла­си­ра­ју путем интер­не­та, тј. дру­штве­них мре­жа. Поред тога, књи­га је обо­га­ће­на и мисли­ма које при­па­да­ју позна­тим књи­жев­ни­ци­ма, који по вока­ци­ји нису били сати­ри­ча­ри или афо­ри­сти­ча­ри, и дру­гим лич­но­сти­ма, као што су: Миро­слав Мика Антић, Иво Андрић, Мати­ја Бећ­ко­вић, Нико­лај Вели­ми­ро­вић, Ста­ни­слав Вина­вер, Јован Дучић, Добри­ца Ерић, Вла­де­та Јеро­тић, Јован Јова­но­вић Змај, Момо Капор, Вук Кара­џић, Дани­ло Киш, Сима Милу­ти­но­вић Сарај­ли­ја, Бран­ко Миљ­ко­вић, Рас­т­ко Нема­њић (Све­ти Сава), Доси­теј Обра­до­вић, Бори­слав Пекић, Петар Петро­вић Његош, Јован Попо­вић Сте­ри­ја, Љуби­во­је Ршу­мо­вић, Мех­мед Меша Сели­мо­вић, Сте­ван Сре­мац, Гој­ко Стој­че­вић (Патри­јарх срп­ски Павле), Нико­ла Тесла, Милош Црњан­ски, Тадеј Штр­бу­ло­вић (Отац Тадеј) и дру­ги. А ту су и неза­о­би­ла­зни: Бра­ни­слав Нушић, Петар Кочић, Јован Хаџи-Костић, Душко Радо­вић, Вла­ди­мир Була­то­вић Виб, Дра­ги­ша Каши­ко­вић,..

Ина­че, као што се може при­ме­ти­ти по име­ни­ма, књи­га није дефи­ни­са­на само по наци­о­нал­ној при­пад­но­сти, већ и по гео­граф­ској, јер су засту­пље­ни и ауто­ри који су ства­ра­ли у Срби­ји, али било је и слу­ча­је­ва да су неки од ауто­ра сами хте­ли да буду део ове књи­ге као при­пад­ни­ци дру­гих наро­да.

Наставите са читањем Књига српског афоризма „Један за све“

Share on Facebook25Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone

Милко Стојковић: Мисли на раздељак (афоризми)

„Мисли на раз­де­љак“ је „књи­га са нео­гра­ни­че­ним роком тра­ја­ња“ и пред­ста­вља нову збир­ку афо­ри­за­ма Мил­ка Стој­ко­ви­ћа, обја­вље­ну почет­ком фебру­а­ра 2017. годи­не у изда­њу Књи­жев­ног клу­ба „21“ из Сме­де­рев­ске Палан­ке.

Рецен­зен­ти књи­ге „Мисли на раз­де­љак“ су Сло­бо­дан Тодо­ро­вић Токи и Милан Бештић (1952–2016).


НАВРЦАНО ВРЦАЊЕ

Мил­ко Стој­ко­вић, пра­ста­нов­ник земље Врца­ни­је, врца и кад ћути. Дока­зу­ју­ћи, тако, да Стој­ко, кад се мил­ки, мож’ да се уско­пи­сти навр­ца­но, скроз на скроз, до афо­ри­зма. За изди­за­ње духа зле­ху­де апа­ти­је. Док се за чисто­ту, уме­сто људи, од испа­ре­ња пова­ро­ше­ног каља и зидо­ви зно­је. На пре­чац. До нај­кра­ће вари­јан­те. Није то лако. Напро­тив! Мораш има­ти два јаје­та „на око“, да рек­неш гно­ми­сти­ку из вију­ге нај­ви­ше. Због такве бла­го­ча­сти­во­сти и коса трчи у бежа­ни­ју. Дла­ку по дла­ку. Овде, у овом упр­же­ном шти­ву, нема дла­ке на јези­ку. После пљуц­ну­тог пре­ли­ста­ва­ња нема силе да те отрг­не од слат­ко­ма­зне наук-мисли, ‘беш језик, ако те не обли­зне.

„Бира­ли смо изме­ђу два зла. И ода­бра­ли оба.“

Која голо­ру­ка, голо­гла­ва, голо­бо­са, голо­жед­на и голо­му­ка дефи­ни­ци­ја за пошта­па­ње фети­шне гени­јал­но­сти нај­кра­ћих рече­нич­ја. „Нај­лак­ше се гута­ју масна обе­ћа­ња.“

Прегриз’о, Мил­ко, реч! Сво­ју.

Живо­ту се ваља радо­ва­ти. До послед­њег афо­ри­сти­ча­ра.

Ведар дух је бла­го. Хук лич­не изну­три­це.

На сре­ћу чита­ла­ца, враг није однео шалу. Оста­ла је у Мил­ко­вом зако­рич­ју. За горак и поно­сан осме­јак варо­ша­на овда­шњих.

Док нам се добро не смрк­не не мож’ да вам сва­не. Па, је л’ није? „По новом кален­да­ру боље сутра је рад­ни дан“.

Афо­ри­стич­на грлен-пору­ка Мил­ка Стој­ко­ви­ћа изле­ће гла­во­жуд­но на пала­нач­ке тро­то­а­ре, једи­ну варо­шку ора­ни­цу, за запре­та­не бетон-стреп­ње и кли­зне наде оби­чај­ни­ка, испу­шта­ју­ћи чекињ-смрад, од шиш-миша. Вугин млаз лудом радо­ва­њу. Сва­ка њего­ва мисао, нани­за­на у висје папри­кар­ске озре­ло­сти, жуди удоб­но да се сме­сти, о, да л’ је могу­ће, у сва­ко вре­ме чар­шиј­ског тра­ја­ња. Ту ћете наћи и мисле­ни­це за род­стве­ни сек­су­ал­ни намаз. К’о нека­да, да про­сти­те, пек­мез од шљи­ва, или­ти, пер­вер­зни, од дре­њи­на. Женик-вапај. По Мил­ко­вом сло­вар­ни­ку зами­сли­ца „Секс је чист рачун. Коли­ко ушло, толи­ко иза­шло“. Обич­ним несмрт­ни­ци­ма оста­је да ослу­шку­ју напе­те цви­ле­ће одје­ке бегу­на­ца од рабат­не пала­нач­ке исти­не. Из полу­та­ме суро­ру­ног тора. Ако их буде? Зуп­ча­ни­ци и кли­но­ви су, авај, увек у пала­нач­кој моди, а поту­ље­но­ст нам је, их, јача стра­на. На пре­ко­та­ра­ба­шки глед. „За брак је довољ­но дво­је. За љубав, нај­ма­ње тро­је“. Дограк­та­ва­ју наре­че­ну гно­му, од вршка до гње­зда варо­шки гач­ци.

– Шта си радио летос? – пита пала­нач­ки мрав пала­нач­ког цврч­ка.

– Читао афо­ри­зме Мил­ка Стој­ко­ви­ћа, – каже овај.

– Е, сад се ухва­ти за њего­ве заје­бант­ске уши, ил’ кри­вак брко­ве, па играј­те зај’но афо­ри­сти­чар­ски дрмеж, а ја одо’ да се кан­ди­ду­јем за нову вла­ст у варо­ши. Зима, ене, мора да се пре­жи­ви. Знаш како је. У Палан­ци је увек пала­нач­ки.

Ипак, и без дија­гно­зе, про­чи­тај­те ову аутор­ску мисле­ни­цу. Неће бити уџа­бе. Пору­ка оштро­ре­ког масти­о­ни­чар­ског рада, која ће вам се ука­за­ти, уме да скли­зне соф­та­но, од мргуд­ног сме­ја кет­ман­ске дво­лич­но­сти, до рљу­га чести­то­сти поли­тич­ког, дру­штве­ног и недај­бо­же раз­но­ли­ког мало­ва­ро­шког ега.

„Да је Бог био жена, мушка­рац би био леп­ши пол“.

„Мисли на раз­де­љак“, брка­тог ауто­ра, су раш­че­шља­не, чуј, по уба­да­ју­ћој моћ­но­сти у три очу­па­ве­ле цели­не. Прст у око, Оптич­ка вар­ка и Чач­ка­ли­ца. Крај је обич­но за ишчач­ка­ва­ње апен­дикс отпа­да­ка, јер „Оче­ку­је се да дола­зе­ћа зима буде толи­ко хлад­на да ће муж и жена спа­ва­ти зајед­но“. Врли сме­јо­тво­рац је, ‘бем ти кли­ке­ре, ишчач­као и сво­ју, да л’ ће му испу­ни­ти, жељу. „Тре­ба­ју ми три риби­це. За груп­ни секс“.

Зелим вам здра­во кико­ће­ње. Кикот нас раз­мно­жа­ва, кажу.

„Сред­њи прст, недо­вољ­но за ната­ли­тет“.

При­ја­ни дра­ги, „Још коли­ко сутра биће боље. Не веру­јем ја у то, али волим да вам јавим лепу вест“.

„Мисли на раз­де­љак“, крат­ко­при­ча­шки јаз, у потра­зи за узбу­дљи­вом духо­ви­том чисто­том, еле­гант­но, у нена­ме­тљи­вом сти­лу, рас­пи­ру­ју разли­чи­то­сти губит­ни­ка живот­не заљу­бље­но­сти, сред нај­дир­љи­ви­јих дру­штве­них забун-окол­но­сти, где се енер­ги­ја, у пуној духов­ној сна­зи, тро­ши у бес­це­ње.

Госпо­дин Афо­ри­зам, опи­ја­њен или утре­зно, узгред­бу­ди­ре­че­но, као живи модел миса­о­ног поте­за, слу­жи за про­ве­тра­ва­ње днев­но­по­ли­тич­ке и дру­ге исти­не. Да нам, насу­прот уза­вре­лој глу­по­сти, нахра­ни инте­лек­ту­ал­но досто­јан­ство.

„Јед­ном пас. Увек џуке­ла“, доба­цу­је аутор. Из спи­са­тељ­ске кући­це.

Дра­ге моје и дра­ги наши, ето, за пози­тив­но опу­ште­ну лич­ну инфу­зи­ју, даје вам се на увид, од духо­ви­тих брко­ва, навр­ца­но врца­ње, па ком’ опан­ци, ком’ убој­ни­це.

Јану­ар­ска врц-рецен­зи­ја 2017.

Сло­бо­дан Тодо­ро­вић

Наставите са читањем Милко Стојковић: Мисли на раздељак (афоризми)

Share on Facebook42Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone

„Буђење петла“ у афоризму и карикатури у Кочанима

У Маке­до­ни­ји, у петак 3. мар­та 2017. годи­не, у Коча­ни­ма у малој сали Цен­тра за кул­ту­ру „Бели Мугри“ пред­ста­вље­на је илу­стро­ва­на књи­га ерот­ских афо­ри­за­ма „Буђе­ње петла“ (Буде­ње на пете­лот), у орга­ни­за­ци­ји Удру­же­ња гра­ђа­на „Афо­ри­стич­ка репре­зен­та­ци­ја Маке­до­ни­је“.

На про­мо­ци­ји је уче­ство­вао један од при­ре­ђи­ва­ча књи­ге – афо­ри­сти­чар Миле Ђор­ђи­јо­ски, а о књи­зи је гово­рио и Јане Ата­на­сов, један од засту­пље­них ауто­ра. Од засту­пље­них ауто­ра сво­је уче­шће у про­мо­ци­ји је узе­ла и Лен­че Сто­и­ме­но­ва, а афо­ри­зме дру­гих ауто­ра чита­ли су Бла­шка Стој­ко­ва, Дим­че Спа­сов и Љуп­чо Злат­ков­ски. Води­тељ про­мо­ци­је била је Сла­ви­ца Цвет­ко­ва, у име Цен­тра за кул­ту­ру.

Књи­га „Буђе­ње петла“ је илу­стро­ва­на кари­ка­ту­ра­ма Мира Геор­ги­ев­ског, ина­че дру­гог при­ре­ђи­ва­ча, које су за ову при­ли­ку биле изло­же­не на про­мо­ци­ји, а књи­га садр­жи афо­ри­зме пре­ко сто сати­ри­ча­ра из Маке­до­ни­је, Срби­је, Црне Горе, БиХ, Хрват­ске, Бугар­ске, Пољ­ске и Руси­је.

Фото: komarec.com.mk

Share on Facebook43Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone

Жељко Марковић: „Народе, извини!” (афоризми)

Дру­га књи­га афо­ри­за­ма Чача­ни­на Жељ­ка Мар­ко­ви­ћа „Наро­де, изви­ни!“ обја­вље­на је новем­бра 2016. годи­не у изда­њу „Озон Медиа“ и „Чачан­ских нови­на“.

Рецен­зен­ти књи­ге су: про­фе­сор­ка срп­ско­хр­ват­ског јези­ка и књи­жев­но­сти Стан­ка Ћала­сан, књи­жев­ник Васил Толев­ски и сати­ри­чар Вељ­ко Рај­ко­вић, који је извр­шио и избор од 403 афо­ри­зма, коли­ко их се нала­зи у књи­зи.


Стан­ка Ћала­сан:

Само се добри „мај­сто­ри“ писа­не речи одлу­чу­ју за један од нај­кра­ћих књи­жев­них жан­ро­ва – афо­ри­зам. За ову књи­жев­ну фор­му тре­ба и дара, и хра­бро­сти. Жељ­ко Мар­ко­вић има и јед­но, и дру­го. Огр­ну­ти се пла­штом вре­ме­на и са одсто­ја­ња „гово­ри­ти“ о „табу“ тема­ма, лак­ше је. Хра­бро­ст је „гађа­ти“ директ­но у чело. А све акту­ел­но, и све овде и сада. Хра­бро је и насло­вље­на збир­ка: „Наро­де, изви­ни“.


Кар­тон­ска насе­ља се не гра­де на дивље.
Све је покри­ве­но папи­ри­ма.

Закон је сту­пио на сна­гу,
али га неће­мо при­ме­њи­ва­ти на силу.

У каце­ла­ри­ји за брзе одго­во­ре
ста­ви­ли су ме на листу чека­ња.

Вла­ст је сер­вис гра­ђа­на.
Увек је спрем­на да нас окр­пи, испе­гла и зави­је у црно.

Поди­гли смо пра­во­су­ђе на нај­ви­ши ниво.
Опту­же­не казна може сти­ћи само са неба.

Иако смо кост и кожа,
добро­до­шли смо као топов­ско месо.

Хај­де да сед­не­мо и види­мо
зашто нас ништа не покре­ће.

Да нам је ова памет била
неста­ли бисмо пре хиља­ду годи­на.

Пого­ди­ле су нас неза­пам­ће­не попла­ве.
Такве су биле и оне пре две годи­не.

Биро­кра­те зева­ју на послу.
Услу­ге им пла­ћа­мо коли­ко зину.

Наставите са читањем Жељко Марковић: „Народе, извини!” (афоризми)

Share on Facebook8Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone