Архиве ознака: афоризми

Мирослав Средановић: Ренесанса без хуманизма (афоризми)

Вете­ран срп­ске афо­ри­сти­ке Миро­слав Сре­да­но­вић, у јану­а­ру 2017. годи­не, обја­вио је у изда­њу „Еве­ре­ст медиа“ нову књи­гу афо­ри­за­ма под нази­вом „Рене­сан­са без хума­ни­зма“.

Уред­ник књи­ге је Игор Бра­ца Дам­ња­но­вић ДИБ, а кари­ка­ту­ре на кори­ца­ма и у књи­зи су дела Шпи­ра Раду­ло­ви­ћа.

„Рене­сан­си без хума­ни­зма“ прет­хо­ди­ле су књи­ге: „Сто и није­дан афо­ри­зам“ (2000), „Није сме­шно“ (2001), „Запи­си на кожи“ (2004), „Упа­ди­це“ (2007), „Сме­шна зби­ља“ (2011) и „Нага­зне мисли“ (2015).

Наставите са читањем Мирослав Средановић: Ренесанса без хуманизма (афоризми)

Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone

Балкански сатир #8 (Афоризми Србе Павловића)

У непри­ја­те­ље може­мо има­ти пуно пове­ре­ње.
Што мисле, то нам и раде.

Могли бисмо да ради­мо и нешто памет­ни­је,
али мора­мо да гле­да­мо сво­ја посла.

Има и мно­го задо­вољ­ни­јих од нас.
То су они који не оче­ку­ју ништа.

Чове­ка кат­кад заде­си ком­шиј­ска несре­ћа,
па се на тре­ну­так опу­сти.

Држи­мо се слам­ке.
Из наших руку ништа се није оте­ло.

Неве­ро­ват­но како брзо одми­че­мо
иду­ћи путе­ви­ма који нику­да не воде.

Сиро­ма­шни смо јер гле­да­мо коли­ко има­мо.
Има­ли бисмо више кад бисмо виде­ли коли­ко нема­мо.

Народ не воли да ради.
А про­тив народ­не воље не може се ништа.

Да ли ће нам се сно­ви испу­ни­ти
зави­си од тога коли­ко ће ноћ да потра­је.

Слу­ша­ње дру­гих носи у себи опа­сно­ст
од опа­ме­ћи­ва­ња.

Ако се изгу­би­те у гра­ду, изви­куј­те: „Доле вла­да“.
Поли­ци­ја ће вас одве­сти на пра­во место.

Чита­о­ци ола­ко изго­ва­ра­ју тешке ква­ли­фи­ка­ци­је.
Не зна­ју да иза тих књи­га сто­је вели­ки писци.

— Избор афоризама: Владица Миленковић

Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone

Балкански сатир #7 (Афоризми Србе Павловића)

Памет је рела­ти­ван појам.
Зато тре­ба бира­ти оне
који има­ју више сре­ће него паме­ти.

Беше наде док је поне­што шкри­па­ло,
а сада се ни шкри­па не чује.

Од само­у­би­лач­ког наро­да оче­ку­ју се
одлу­чу­ју­ћи кора­ци.

Да не би говор о сте­за­њу каи­ша био пра­зан,
напу­ни­ли су сто­ма­ке.

При­вре­до, докле мислиш да те наши људи
из вла­де опо­ра­вља­ју?

Чим је кре­ну­ло са резул­та­ти­ма,
поче­ле су се ређа­ти нуле.

Зна­мо ми те што вуку све кон­це.
На кра­ју се и сами упе­тља­ју.

Ова гре­шка може бити поуч­на.
Њу ћемо поно­ви­ти више пута.

Гра­де­ћи новог чове­ка,
пра­ве од наро­да буда­лу.

Рево­лу­ци­ју која тече
сва­ко навр­ће на сво­ју воде­ни­цу.

Буд­но­ст нам не да ока да скло­пи­мо!

Нај­о­па­сни­ји су они фило­зо­фи
који тума­че сво­је мисли.

— Избор афоризама: Владица Миленковић

Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone

Афоризми у килобајтима, верзија 0.3

Евро­па нека не заме­ри што мора да нас чека.
Дола­зи­мо на коле­ни­ма!

— Васил Толев­ски

Нисмо се ми раз­бе­жа­ли на све стра­не.
Тако нас воде!

— Раша Папеш

Не мири­ше на добро.
Где год при­смр­ди, ми гур­не­мо нос.

— Ивко Михај­ло­вић

Тешко је уни­шти­ти један народ.
Нико ти неће рећи хва­ла!

— Рад­ми­ло Мић­ко­вић

Наши вла­сто­др­шци не чека­ју
да им дру­ги напра­ве спо­ме­ник за живо­та.
Зато се угра­ђу­ју у сва­ки обје­кат.

— Вељ­ко Рај­ко­вић

Скра­ти­ли су нам муке.
Сад су нам таман!

— Нинус Несто­ро­вић

И код нас би два и два било чети­ри,
кад бисмо има­ли два и два.

— Сло­бо­дан Симић

Када би се мили­о­ни дигли,
нуле би пале.

— Пави­ца Вељо­вић

Бра­ни­мо наше боје: црве­ну и пла­ву.
А белом маше­мо!

— Жељ­ко Мар­ко­вић

Инди­јан­ци веру­ју у Мани­туа,
а Срби у мани­то­га.

— Бра­ти­слав Коста­ди­нов

Онај на лома­чи је добар човјек,
али лако пла­не.

— Бојан Раје­вић

Одби­јам да се бра­ним са сло­бо­де.
Веза­не су ми руке.

— Мили­во­је Јозић

Давље­ник се хва­та за слам­ку.
Да има на шта да дише.

— Горан Иван­ко­вић

Не тре­ба ми лич­ни доси­је.
Нећу да ква­рим сли­ку о себи!

— Раде Ђер­го­вић

Неће дик­та­тор да наре­ђу­је афо­ри­сти­ча­ри­ма
о чему ће да пишу.
Ако они хоће да пишу афо­ри­зме о сек­су, писа­ће!

— Вла­ди­ца Милен­ко­вић

Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone

In memoriam: Годишњица смрти Милана Бештића

У сре­ду 29. мар­та навр­ши­ло се годи­ну дана од смр­ти јед­ног од нај­о­ри­ги­нал­ни­јих савре­ме­них срп­ских сати­ри­ча­ра Мила­на Бешти­ћа (1952-2016).

Тим пово­дом је црно­гор­ски сати­ри­чар Вељ­ко Рај­ко­вић напи­сао и обја­вио на свом сај­ту за хумор и сати­ру „Људница“ чла­нак посве­ћен Бешти­ћу:


ОМАЖ НЕВИЂЕНОЈ ОРИГИНАЛНОСТИ

Годи­на је од смр­ти овог вели­ка­на афо­ри­зма и крат­ке при­че.

Милан Бештић је био и оста­ће нај­о­ри­ги­нал­ни­ји писац афо­ри­за­ма на овим про­сто­ри­ма. Уз то – и још ори­ги­нал­ни­ји писац хипер крат­ких при­ча, са чуде­сним поен­та­ма.

Оста­вио нам је шест књи­га афо­ри­за­ма, са укуп­но око 1500 афо­ри­за­ма и дви­је књи­ге „при­ча за пре­при­ча­ва­ње“.

Пово­дом годи­шњи­це њего­ве смр­ти, љуби­те­ље хумо­ра и сати­ре, одно­сно афо­ри­зма и крат­ке при­че, обра­до­ва­ћу избо­ром њего­вих мање публи­ко­ва­них афо­ри­за­ма и при­ча, које бје­ло­да­но свје­до­че о њего­вој ства­ра­лач­кој ори­ги­нал­но­сти, еру­ди­ци­ји, „отка­че­но­сти“ и мај­стор­ству.

Наставите са читањем In memoriam: Годишњица смрти Милана Бештића

Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone

Балкански сатир #6 (Афоризми Србе Павловића)

Народ је раз­ма­жен од стра­не вла­сти.
Мно­го бира.

Има­ли смо ми пре свих про­зор у свет,
али смо ту мора­ли да ста­ви­мо сли­ку вели­ког вође.

Небе­ски народ поди­же заста­ву одо­зго надо­ле.

Све више је поли­ца­ја­ца на ули­ца­ма.
Баш ако мора неко да нас бије.

На помо­лу је тре­ћи свет­ски рат,
што смо ми добрим делом одра­ди­ли.

Шта тра­жи ђаво у Паклу,
кад су му на земљи сви усло­ви испу­ње­ни?!

Свет је мали, јер у рука­ма вели­ких људи
делу­је сти­сну­то.

У еко­ло­шкој сре­ди­ни смрад се боље осе­ћа.

Поста­јем све углед­ни­ја и углед­ни­ја лич­но­ст.
Поче­ли су да ме пљу­ју.

Сва­ка гњи­да има сво­је бубе.

А кад су наи­шла тешка вре­ме­на,
оби­чан гра­ђа­нин је то буквал­но схва­тио.

Кре­нуо сам из Општи­не кући,
пре­ма Новом гро­бљу.
Кажу: „Иди, чича, на добром си путу“!

— Избор афоризама: Владица Миленковић

Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone

Јандре Дрмић: Оптимисти из Содоме (афоризми)

Хрват­ски афо­ри­сти­чар Јан­дре Дрмић кра­јем 2016. годи­не обја­вио је у аутор­ском изда­њу сво­ју четвр­ту књи­гу афо­ри­за­ма под насло­вом „Опти­ми­сти из Содо­ме“.

Прет­ход­не три књи­ге афо­ри­за­ма Јан­дра Дрми­ћа су: „Пло­до­ви мора“, „Ауре­о­ле на сни­же­њу“ и „Масли­нар­ство у Ески­ма“.

Овај хрват­ски афо­ри­сти­чар, родом из Босне и Хер­це­го­ви­не, а данас наста­њен у Загре­бу, на Деветој годишњој редовној скупштини Београдског афористичарског круга, одр­жа­ној 20. мар­та 2017. годи­не, при­мљен је у члан­ство овог удру­же­ња.

Наставите са читањем Јандре Дрмић: Оптимисти из Содоме (афоризми)

Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone

Жикишонов слог #22

ХУМОР, број 7 / 8 – 13 / 20. мај 1923.

Мисли човека без главе

– Да је поква­ре­но­ст у дана­шњем дру­штву дости­гла савр­шен­ство, види се и по томе што је чове­ку намет­ну­та жена.

– Нај­бо­ље сред­ство за цепа­ње ципе­ла јесте бео­град­ска кал­др­ма.

– Нови­нар­ски репор­те­ри, то су као и сва­ки дру­ги лов­ци, само без пушке.

– Луд човек и памет­на жена могу још које­ка­ко да се сло­же; паме­тан човек и луда жена ника­ко.

– Љубав мла­де­на­ца, то је као и вино: не затво­риш ли га добро, брзо изве­три.

(непот­пи­са­но)

– Људи који нема­ју ништа, све сво­је оста­вља­ју дру­ги­ма.

– Мно­ги и од љуба­ви полу­де, зато што нису сами.

– Човек без сто­ма­ка увек оста­је без апе­ти­та.

– И људи су мај­му­ни, кад их про­гла­се!

– Поли­ти­ка је све оно што ми нема­мо. А све оно што ми има­мо није наше.

– Да није Топ­чи­де­ра и Кошут­ња­ка љуба­ви не би ни било!

Дан­тон


Лојални апел

Нисам ништа скри­вио… ал’ ипак молим пошто­ва­ну поли­ци­ју да ме још данас ухап­си, и да ме још данас про­те­ра у место – јев­ти­но­ће. Ако пак она не зна где је то место, молим надле­жне да је о томе оба­ве­сте и да озна­че то место, ако оно уоп­ште данас у све­ту посто­ји! Ако пак и надле­жни не зна­ју где је то место, онда молим поли­ци­ју да ме пре­ба­ци пре­ко гра­ни­це, мада сам ја већ одав­но изван гра­ни­ца – могућ­но­сти! То јест, ја сам већ одав­но за ову ску­по­ћу немо­гу­ћан!

О, могућ­ни, учи­ни­те немо­гућ­ним јед­ног – немо­гу­ћег!

Дан­тон

Међу бесмртницима

Јед­но­га дана када се при распра­ви у фран­цу­ској Ака­де­ми­ји Нау­ка, у општој гра­ји, ака­де­ми­ча­ри нису могли међу собом чути и разу­ме­ти, ака­де­ми­чар г. Меран рече:

– Молим Вас, госпо­до, како би било да гово­ри­мо само по четво­ри­ца у исто вре­ме!

Епиграми

Малер

Док је пио вина место воде
У кава­ни са сво­јом дру­жи­ном,
Фија­кер му сам с коњи­ма оде
С непро­пи­сном – лопов­ском брзи­ном.

(непот­пи­са­но)

Налог

Мини­стар је налог дао –
Поли­ци­ји наре­дио:
Да бати­на не сме бити,
Па ма какав лопов био;
Док се Љуп­че писар држи
Свих сво­јих тих пин­ци­па,
Нај­ве­ћа је њему сла­да
Да кор­ба­чем увек вла­да.
– – –
Ал’ биће му ваљ­да сла­ђе
Када слич­но и њег’ сна­ђе.

Ћупри­ча­нин

Напомена: Прилози у Жикишоновим листовима су били или потписани псуеудонимима сарадника или непотписани, ради опрезности и одговорности за написано. Текст је усклађен са савременим граматичким правилима уз задржавање архаичних и ретних израза.
Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone

Балкански сатир #5 (Афоризми Србе Павловића)

Први кора­ци су нам нај­ве­ћа пре­пре­ка!

Иза седам гора и седам мора…
па то је опет овде.

Бори­мо се за мрву хле­ба –
толи­ко смо сит­ни.

До јуче смо се пла­ши­ли вла­сти,
а сада има­мо и опо­зи­ци­ју.

Зна­мо ми чему нам слу­жи гла­ва,
али нисмо могли одмах да се сети­мо.

Глу­пи људи испа­шта­ју због сво­јих глу­по­сти,
мудри због сво­јих мудро­сти.

И кад сам у сигур­ним рука­ма
имам осе­ћај давље­ња.

Има­ли смо нај­леп­ше ули­це,
а онда је почео изла­зи­ти народ.

Тач­но је да новац ква­ри људе,
али тога код нас нема.

Буди­мо само­кри­тич­ни.
Олак­шај­мо посао кри­ти­ча­ри­ма.

Док читам изме­ђу редо­ва,
редо­ви ми слу­же да држим пра­вац.

Циљ – то је оно зад­ње!

— Избор афоризама: Владица Миленковић

Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone

Афоризми у килобајтима, верзија 0.2

Не могу да обја­сним деди да не гла­са увек за исте.
Мртав је.

— Горан Радо­са­вље­вић

Пред­и­збор­на кам­па­ња не би тре­ба­ло да буде прља­ва,
али такав је то посао.

— Весна Ден­чић

Срби­ја задо­во­ља­ва нај­ви­ше еко­ло­шке стан­дар­де.
Одлич­но се раз­гра­ђу­је.

— Сло­бо­дан Симић

Овде су само пси­хи­ја­триј­ски слу­ча­је­ви оства­ре­не лич­но­сти.
Што уми­сле, то и буду!

— Нинус Несто­ро­вић

Вођа је постао оно што наро­ду недо­ста­је.
Држа­ва!

— Жељ­ко Мар­ко­вић

Када год им каже­мо да ни ми није­смо пасли тра­ву
поли­ти­ча­ри нам поже­ле успје­хе на сва­ком пољу.

— Вељ­ко Рај­ко­вић

Неки наши поли­ти­ча­ри живе у нељуд­ским усло­ви­ма –
живе у богов­ским.

— Алек­сан­дар Чотрић

Синоћ смо обе­ле­жи­ли два­де­сет годи­на мату­ре.
Од целог оде­ље­ња само разред­ни ради!

— Бојан Љубе­но­вић

Сви који су оти­шли из Срби­је вра­ти­ће се јед­ног дана.
Дуже неће моћи да издр­же.

— Ненад Ћори­лић

При­че о бољем живо­ту нису бај­ке.
Али нека науч­на фан­та­сти­ка јесте.

— Зоран Т. Попо­вић

Вла­ст је раз­би­ла пету коло­ну!
Пред шал­те­ром су оста­ли само они
који има­ју нов­ца да пла­те рачу­не.

— Вла­ди­ца Милен­ко­вић

Рад­ни­ци су у суко­бу инте­ре­са.
Про­се и од пре­ду­зе­ћа и на ули­ци.

— Саша Миле­тић

Док не стиг­не Тесли­но тај­но оруж­је,
бра­ни­ће­мо Косо­во и капом и шаком.

— Рад­ми­ло Мић­ко­вић

Сло­бод­но гово­ри.
Решет­ке нема­ју уши.

— Митар Ђерић

Сви­ма желим само добро.
За себе задр­жим нај­бо­ље.

— Дали­бор­ка Шишма­но­вић Кеп­чи­ја

Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone