Архиве ознака: Балкански сатир

Балкански сатир #8 (Афоризми Србе Павловића)

У непри­ја­те­ље може­мо има­ти пуно пове­ре­ње.
Што мисле, то нам и раде.

Могли бисмо да ради­мо и нешто памет­ни­је,
али мора­мо да гле­да­мо сво­ја посла.

Има и мно­го задо­вољ­ни­јих од нас.
То су они који не оче­ку­ју ништа.

Чове­ка кат­кад заде­си ком­шиј­ска несре­ћа,
па се на тре­ну­так опу­сти.

Држи­мо се слам­ке.
Из наших руку ништа се није оте­ло.

Неве­ро­ват­но како брзо одми­че­мо
иду­ћи путе­ви­ма који нику­да не воде.

Сиро­ма­шни смо јер гле­да­мо коли­ко има­мо.
Има­ли бисмо више кад бисмо виде­ли коли­ко нема­мо.

Народ не воли да ради.
А про­тив народ­не воље не може се ништа.

Да ли ће нам се сно­ви испу­ни­ти
зави­си од тога коли­ко ће ноћ да потра­је.

Слу­ша­ње дру­гих носи у себи опа­сно­ст
од опа­ме­ћи­ва­ња.

Ако се изгу­би­те у гра­ду, изви­куј­те: „Доле вла­да“.
Поли­ци­ја ће вас одве­сти на пра­во место.

Чита­о­ци ола­ко изго­ва­ра­ју тешке ква­ли­фи­ка­ци­је.
Не зна­ју да иза тих књи­га сто­је вели­ки писци.

— Избор афоризама: Владица Миленковић

Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone

Балкански сатир #7 (Афоризми Србе Павловића)

Памет је рела­ти­ван појам.
Зато тре­ба бира­ти оне
који има­ју више сре­ће него паме­ти.

Беше наде док је поне­што шкри­па­ло,
а сада се ни шкри­па не чује.

Од само­у­би­лач­ког наро­да оче­ку­ју се
одлу­чу­ју­ћи кора­ци.

Да не би говор о сте­за­њу каи­ша био пра­зан,
напу­ни­ли су сто­ма­ке.

При­вре­до, докле мислиш да те наши људи
из вла­де опо­ра­вља­ју?

Чим је кре­ну­ло са резул­та­ти­ма,
поче­ле су се ређа­ти нуле.

Зна­мо ми те што вуку све кон­це.
На кра­ју се и сами упе­тља­ју.

Ова гре­шка може бити поуч­на.
Њу ћемо поно­ви­ти више пута.

Гра­де­ћи новог чове­ка,
пра­ве од наро­да буда­лу.

Рево­лу­ци­ју која тече
сва­ко навр­ће на сво­ју воде­ни­цу.

Буд­но­ст нам не да ока да скло­пи­мо!

Нај­о­па­сни­ји су они фило­зо­фи
који тума­че сво­је мисли.

— Избор афоризама: Владица Миленковић

Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone

Балкански сатир #6 (Афоризми Србе Павловића)

Народ је раз­ма­жен од стра­не вла­сти.
Мно­го бира.

Има­ли смо ми пре свих про­зор у свет,
али смо ту мора­ли да ста­ви­мо сли­ку вели­ког вође.

Небе­ски народ поди­же заста­ву одо­зго надо­ле.

Све више је поли­ца­ја­ца на ули­ца­ма.
Баш ако мора неко да нас бије.

На помо­лу је тре­ћи свет­ски рат,
што смо ми добрим делом одра­ди­ли.

Шта тра­жи ђаво у Паклу,
кад су му на земљи сви усло­ви испу­ње­ни?!

Свет је мали, јер у рука­ма вели­ких људи
делу­је сти­сну­то.

У еко­ло­шкој сре­ди­ни смрад се боље осе­ћа.

Поста­јем све углед­ни­ја и углед­ни­ја лич­но­ст.
Поче­ли су да ме пљу­ју.

Сва­ка гњи­да има сво­је бубе.

А кад су наи­шла тешка вре­ме­на,
оби­чан гра­ђа­нин је то буквал­но схва­тио.

Кре­нуо сам из Општи­не кући,
пре­ма Новом гро­бљу.
Кажу: „Иди, чича, на добром си путу“!

— Избор афоризама: Владица Миленковић

Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone

Балкански сатир #5 (Афоризми Србе Павловића)

Први кора­ци су нам нај­ве­ћа пре­пре­ка!

Иза седам гора и седам мора…
па то је опет овде.

Бори­мо се за мрву хле­ба –
толи­ко смо сит­ни.

До јуче смо се пла­ши­ли вла­сти,
а сада има­мо и опо­зи­ци­ју.

Зна­мо ми чему нам слу­жи гла­ва,
али нисмо могли одмах да се сети­мо.

Глу­пи људи испа­шта­ју због сво­јих глу­по­сти,
мудри због сво­јих мудро­сти.

И кад сам у сигур­ним рука­ма
имам осе­ћај давље­ња.

Има­ли смо нај­леп­ше ули­це,
а онда је почео изла­зи­ти народ.

Тач­но је да новац ква­ри људе,
али тога код нас нема.

Буди­мо само­кри­тич­ни.
Олак­шај­мо посао кри­ти­ча­ри­ма.

Док читам изме­ђу редо­ва,
редо­ви ми слу­же да држим пра­вац.

Циљ – то је оно зад­ње!

— Избор афоризама: Владица Миленковић

Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone

Балкански сатир #4 (Афоризми Србе Павловића)

Срби­ја нема море, зато се ми дави­мо руч­но.

Под ова­квим вођом цео је народ херој­ски.
Нема тога који не поми­шља да се уби­је.

Већ смо јед­ном ногом у два­де­сет и првом веку,
но про­блем је како дру­гу ишчу­па­ти из пет­на­е­стог.

Нека­да су само робо­ви тра­жи­ли сло­бо­ду.
А данас је то захва­ти­ло широ­ке народ­не масе.

У овој земљи вла­да општа рав­но­прав­но­ст.
Нема разли­ке изме­ђу живо­ти­ње и чове­ка.

За вели­ки скок потре­бан је вели­ки залет.
Зато смо се вра­ти­ли толи­ко годи­на уна­зад.

Не може истра­га да тап­ка у месту,
пре него што жртва буде сахра­ње­на.

Наш капе­тан бро­да држи кор­ми­ло
чвр­сто у рука­ма и пли­ва.

Био је човек на свом месту,
а онда је дошао на чело земље.

Неће­мо се обру­ка­ти пред потом­ци­ма.
Не пада ивер дале­ко од кла­де.

Лепо­та је про­ла­зна.
Сећам се наше лепе земље.

Разу­мем да прав­да тре­ба да побе­ди,
али зашто баш увек нас?

— Избор афоризама: Владица Миленковић

Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone

Балкански сатир #3 (Афоризми Србе Павловића)

Клин се кли­ном изби­ја.
Један изби­ју, дру­ги наби­ју.

Све нас је мање,
а опет ника­ко да се сабе­ре­мо.

Меди­ци­на је толи­ко напре­до­ва­ла
да боле­стан човек не сти­же да је пра­ти.

Ако жели­те да буде­мо сви јед­на­ки,
послу­жи­те се при­ме­ром моје мален­ко­сти.

Гра­ди­мо толи­ке луд­ни­це за луда­ке,
а памет­не људе нема­мо где да сме­сти­мо.

Поло­жај жене сва­ка­ко тре­ба мења­ти!

Они који су оства­ри­ли све сво­је сно­ве,
нема­ју сна.

Чим сам се родио,
био сам све­стан сво­је кри­ви­це.

Све нам иде како ваља –
кад боље раз­ми­сли­мо.

Прво је про­на­ђен точак,
потом поту­ра­ње кли­по­ва.

Пре­ско­чио сам дору­чак,
али мој домет је знат­но већи.

Све што има­ло завре­ђу­је чита­ње
нала­зи се изме­ђу редо­ва.

— Избор афоризама: Владица Миленковић

Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone

Балкански сатир #2 (Афоризми Србе Павловића)

Једи­но завр­та­ње шије иде
и на леву и на десну стра­ну.

И при­ли­ком сва­ђе тре­ба бира­ти речи:
мај­ку, Бога, Сун­це,…

Зна­мо да нас нико не слу­ша,
али задо­во­ља­ва­мо се и сло­бо­дом гово­ра.

Пти­це пева­чи­це се селе у весе­ли­је кра­је­ве.

Да су Срби рат­нич­ка наци­ја види се по томе
што је Срби­ја и данас пре­пу­на буздо­ва­на.

На месту где је сли­ка Вели­ког вође,
зид теже дише.

Двор­ске буда­ле има­мо –
чека се на повра­так кра­ља.

Пасе­мо на свим пољи­ма!

За сре­ћу је потреб­но дво­је.
Један срећ­ник и један уне­сре­ће­ни.

Пузи­мо како не бисмо напра­ви­ли
погре­шан корак.

Једи­но људо­жде­ри има­ју оправ­да­ње
зашто уби­ја­ју чове­ка.

Човек се учи док је жив.
Касни­је се на њему уче.

— Избор афоризама: Владица Миленковић

Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone

Балкански сатир #1 (Афоризми Србе Павловића)

Живот је нека­да писао рома­не,
а сада је усит­нио па пише афо­ри­зме.

Има и дале­ко бољих од нас,
али ми не жели­мо да иде­мо толи­ко дале­ко.

Сла­га­ли смо се као рого­ви,
па сад крпи­мо вре­ћу.

Нема више гору­ћих про­бле­ма,
сада јед­ни дру­ги­ма баца­мо пепео у очи.

Када би се мете­о­ро­ло­зи про­ме­ни­ли,
можда би се вре­ме и попра­ви­ло.

Они који су били жртве у рату,
ни данас не би про­шли боље.

Не сећам се шта сам јуче јео,
али знам шта сам желео.

Годи­на­ма је цити­рао Марк­са,
и тако му сину­ла иде­ја да напра­ви жва­ку.

Човек се мили­о­ни­ма годи­на уда­рао руком по гла­ви,
а онда се сетио и иско­вао буздо­ван.

Бес­кич­ме­ња­ци се на све стра­не кла­ња­ју.

И ако је неко умро,
умро је да би њему било боље.

Живи­мо убр­за­ним тем­пом.
Ко је јуче умро, данас ће му дава­ти
четр­де­се­тод­нев­ни помен.

— Избор афоризама: Владица Миленковић

Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone