Архиве ознака: хумор

Одржан 14. Међународни фестивал хумора и сатире у Бијељини

На Међу­на­род­ном фести­ва­лу хумо­ра и сати­ре „Бије­љи­на 2017“, четр­на­е­стом по реду, публи­ци се пред­ста­ви­ло 30-ак ауто­ра из Босне и Хер­це­го­ви­не, Срби­је и Хрват­ске и отво­ре­на 49. изло­жба кари­ка­ту­ра „Пјер“.

Фото: Бије­љи­на Данас

„Ови сусре­ти разли­ку­ју се од доса­да­шњих по томе што је изме­ђу нај­мла­ђег ауто­ра Селе­не Берић (13) из Бања­лу­ке и нај­ста­ри­јег сати­ри­ча­ра на фести­ва­лу Мили­во­јa Јози­ћa (85) из Бео­гра­да разли­ка од 72 годи­не“, иста­као је Гру­јо Леро, осни­вач и орга­ни­за­тор фести­ва­ла.

Добит­ник награ­де „Сати­рич­но перо“ за дуго­го­ди­шње сати­рич­но ства­ра­ла­штво је Бојан Бог­да­но­вић из Зени­це, док је Вели­ка пла­ке­та за допи­ри­нос сати­рич­ном ства­ра­ла­штву уру­че­на Јову Нико­ли­ћу из Угље­ви­ка.

На фести­ва­лу је про­мо­ви­сан два­на­е­сти збор­ник „Живот пише афо­ри­зме 2“, који је при­ре­дио Гру­јо Леро, у којем су обја­вље­ни радо­ви са про­шло­го­ди­шњег бије­љин­ског Међу­на­род­ног фести­ва­лу хумо­ра и сати­ре.

Пету годи­ну заре­дом фести­вал је почео отва­ра­њем изло­жбе кари­ка­ту­ра „Пјер“ Ком­па­ни­је Вечер­ње Ново­сти. 49-у изло­жбу „Пјер“ коју чине 124 кари­ка­ту­ре од 73 ауто­ра отво­рио је Бојан Љубе­но­вић, уред­ник стра­не Хумо­ра у листу „Вечер­ње ново­сти“.

„Моти­ви, иде­је и теме нису се пуно про­ме­ни­ли у одно­су на про­шлу годи­ну, јер се ни ми нисмо нешто наро­чи­то про­ме­ни­ли. Још нас муче исте бољ­ке, исти про­бле­ми и кари­ка­ту­ри­сти се баве коруп­ци­јом, људ­ском глу­по­шћу, неким свет­ским про­бле­ми­ма и одно­сом Бал­ка­на пре­ма ЕУ и вели­ким сила­ма“, иста­као је Љубе­но­вић.

Фото: Инфо­Би­је­љи­на

Дома­ћин је као и свих прет­ход­них годи­на била Народ­на библи­о­те­ка „Филип Вишњић“ уз суор­га­ни­за­ци­ју са Удру­же­њем афо­ри­сти­ча­ра „1. април“ из Бије­љи­не.

Жики­шо­нов жур­нал / СРНА
Фото: Бије­љи­на Данас / Инфо­Би­је­љи­на

Share on Facebook15Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone

Златна диплома „Смејаде“ Карану и Тумарићу

Жири за доде­лу награ­де 11. Фести­ва­ла комич­ног и кри­тич­ног „Сме­ја­да“, који орга­ни­зу­је Међу­на­род­ни часо­пис за сати­ру, хумор и кари­ка­ту­ру „Носо­рог“ из Бања­лу­ке, донео је одлу­ку да на осно­ву књи­жев­но-ства­ра­лач­ког рада Злат­ну дипло­му „Сме­ја­де“ – награ­ду за живот­но дело из обла­сти хумо­ра и сати­ре за 2017. годи­ну доде­ли Васи­ли­ју Кара­ну и Мићи М. Тума­ри­ћу.

Васи­ли­је Каран (1934), књи­жев­ник из Бања­лу­ке, дуго­го­ди­шњи је сарад­ник часо­пи­са „Носо­рог“. Досад је обја­вио 38 књи­га, углав­ном рома­на, а добар део њего­вог књи­жев­ног ства­ра­ла­штва је про­жет лага­ним кра­ји­шким хумо­ром. То посеб­но потвр­ђу­ју сва три дела књи­ге „Добар дан, сиро­ти­њо“, те роман „Боле, бара­бо моја“, као и мно­ге дру­ге. Овај књи­жев­ник је 1. децем­бра про­шле годи­не обе­ле­жио 60 годи­на књи­жев­ног рада.

Ново­са­ђа­нин Мића М. Тума­рић (1949) је књи­жев­ник, публи­ци­ста и дуго­го­ди­шњи члан Редак­ци­је и сарад­ник часо­пи­са „Носо­рог“. Књи­жев­ним радом се бави од 1973. годи­не и аутор је више књи­га за које је добио вред­не награ­де и дру­га при­зна­ња. „Тума­рић је сати­ри­чар брит­ког пера који нико­га не ште­ди. Њего­ви афо­ри­зми и крат­ке сати­рич­не при­че спа­да­ју у ред нај­ви­шег доме­та у обла­сти срп­ске сати­ре. Засту­пљен у мно­гим дома­ћим и стра­ним анто­ло­ги­ја­ма крат­ке при­че и афо­ри­зма“, обја­вље­но је изме­ђу оста­лог у обра­зло­же­њу одлу­ке жири­ја.

Струч­ни жири је радио у саста­ву: Жив­ко Вујић (пред­сед­ник), Сло­бо­дан Јан­ко­вић, Ран­ко Пре­ра­до­вић и Мила­дин Берић, сви из Бања­лу­ке.

Награ­де су уру­че­не 1. апри­ла на 11. Фести­ва­лу „Сме­ја­да“, у Вијећ­ни­ци Бан­ског двор у Бања­лу­ци, на коме су још уче­ство­ва­ли: Дин­ко Осман­че­вић, Дар­ко Самар­џић, Милан Кури­џа, Гој­ко Ман­дић и Горан Кља­јић.

Share on Facebook10Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone

14. Међународни фестивал хумора и сатире „Бијељина 2017“

Народ­на библи­о­те­ка „Филип Вишњић“ и Удру­же­ње афо­ри­сти­ча­ра „1. април“ из Бије­љи­не орга­ни­зу­ју 14. Међу­на­род­ни фести­вал хумо­ра и сати­ре „Бије­љи­на 2017“ у петак 7. апри­ла.

Наја­вље­ни уче­сни­ци фести­ва­ла су: Томи­слав Супек, Васил Толев­ски, Иво Мијо Андрић, Мили­во­је Јозић, Јово Нико­лић, Саво Мар­ти­но­вић, Бојан Бог­да­но­вић, Миро­слав Сре­да­но­вић, Мила­дин Берић, Раде Ђер­го­вић, Жив­ко Вујић, Бојан Љубе­но­вић, Милад Обре­но­вић, Љубо­мир Ћори­лић, Гој­ко Ман­дић, Ненад Ћори­лић, Ста­ни­слав Томић, Горан Радо­са­вље­вић, Екрем Мацић, Зоран Симић Зокс, Абду­рах­ман Хали­ло­вић Ахил, Сте­ван Којић, Исмет Али­ја­гић, Зоран Трбић, Деа­на Саи­ло­вић, Мом­чи­ло Копри­ви­ца, Небој­ша Боро­ви­на, Мар­ко Мар­ко­вић, Сло­бо­дан Жива­но­вић, Слав­ко Јовић, Дра­ган Илић и Гру­јо Леро, осни­вач фести­ва­ла.

У окви­ру про­гра­ма биће пред­ста­вљен збор­ник радо­ва „Живот пише афо­ри­зме 2“, про­чи­та­них на про­шло­го­ди­шњем фести­ва­лу, који је при­ре­дио Гру­јо Леро.

Фести­вал ће бити одр­жан у Вели­кој сали Народ­не библи­о­те­ке „Филип Вишњић“ од 19 часо­ва.

Share on Facebook14Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone

Четврт века „Златне кациге“ [Фото-галерија]

У Кру­шев­цу, у субо­ту 1. апри­ла, одр­жан је Међу­на­род­ни фести­вал хумо­ра и сати­ре „Злат­на каци­га” 25. пут, чиме је навр­ше­но четврт века посто­ја­ња ове мани­фе­ста­ци­је.

„Злат­на каци­га“ за 2017. годи­ну, као и прет­ход­не, поче­ла је црта­њем кари­ка­ту­ра „Позна­ти кари­ка­ту­ри­сти црта­ју за вас“ у Клу­бу Кул­тур­ног цен­тра Кру­ше­вац, да би након тога у холу Беле сале била отво­ре­на изло­жба награ­ђе­них и ода­бра­них кари­ка­ту­ра при­сти­глих на кон­курс на тему „Мигра­ци­је“ и на тему „Сел­фи“ за ауто­ре мла­ђе од 18 годи­на. Овом при­ли­ком уру­че­не су награ­де нај­у­спе­шни­јим мла­дим ауто­ри­ма и награ­да „Кла­со­во мај­стор­ско перо“ Дра­гу­ти­ну Гане­ту Мила­но­ви­ћу.

Завр­шни део вече­ри одр­жан је у Био­ско­пу Кру­ше­вац где су уру­че­не награ­де и дипло­ме ауто­ри­ма нај­бо­љих кари­ка­ту­ра, при­ча, песа­ма и афо­ри­за­ма на тему „Мигра­ци­је“.

Златна кацига 2017: Шпиро Радуловић, добитник „Златне кациге“ за карикатуру
Злат­на каци­га 2017: Шпи­ро Раду­ло­вић, добит­ник „Злат­не каци­ге“ за кари­ка­ту­ру

– Мигра­ци­је, тема ово­го­ди­шњег кру­ше­вач­ког Међу­на­род­ног фести­ва­ла хумо­ра и сати­ре „Злат­на каци­га”, посеб­но су ме инспи­ри­са­ле, јер сам био мигрант дав­не 1945. годи­не, кад је моја поро­ди­ца дуже од месец дана из пору­ше­не Под­го­ри­це путо­ва­ла пеши­це, запре­жним коли­ма, ками­о­ни­ма и терет­ним возо­ви­ма до Рав­ног Села у Бач­кој. Прво­на­гра­ђе­ном кари­ка­ту­ром хтео сам да пока­жем све­ту да је Србин вели­ки хума­ни­ста, који несе­бич­но пома­же људи­ма у нево­љи, чак и на сво­ју ште­ту. Посеб­но ме раду­је што су нај­ве­ћи свет­ски пор­та­ли кари­ка­ту­ре већ обја­ви­ли моју побед­нич­ку кари­ка­ту­ру – изја­вио је Шпи­ро Раду­ло­вић, кари­ка­ту­ри­ста из Бео­гра­да, након уру­че­ња „Злат­не каци­ге“.

Наставите са читањем Четврт века „Златне кациге“ [Фото-галерија]

Share on Facebook16Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone

Зборник српског хумора и сатире дијаспоре представљен у Темишвару

Збор­ник срп­ског хумо­ра и сати­ре у реги­о­ну и дија­спо­ри „Смех није грех“ пред­ста­вљен је 31. мар­та у Теми­шва­ру, у књи­жа­ри „Две сове“, која се нала­зи на цен­трал­ном град­ском Тргу ује­ди­ње­ња.

О књи­зи коју је недав­но обја­вио Савез Срба у Руму­ни­ји гово­ри­ли су при­ре­ђи­вач Алек­сан­дар Чотрић, књи­жев­ник из Бео­гра­да, дирек­тор изда­вач­ке делат­но­сти ССР Горан Мра­кић, рецен­зен­ти др Сла­во­мир Гво­зде­но­вић, про­фе­сор уни­вер­зи­те­та из Теми­шва­ра и Вито­мир Тео­фи­ло­вић, књи­жев­ни кри­ти­чар и књи­жев­ник из Бео­гра­да.

Говор­ни­ци су се сло­жи­ли да је реч о капи­тал­ном изда­њу и првој књи­зи која пред­ста­вља ства­ра­ла­штво из обла­сти хумо­ра и сати­ре срп­ских писа­ца који живе у ино­стран­ству.

„Међу 93 ауто­ра из 22 држа­ве са свих пет кон­ти­не­на­та нала­зи се 12 писа­ца из Руму­ни­је, што све­до­чи о број­но­сти ква­ли­тет­них ства­ра­ла­ца у рела­тив­но малој срп­ској зајед­ни­ци од 17 хиља­да људи у сусед­ној земљи“, рекао је Алек­сан­дар Чотрић.

„У огле­да­лу ове књи­ге, које је Алек­сан­дар Чотрић, један од нај­зна­чај­ни­јих сати­ри­ча­ра данас, са мно­го уме­ћа љуба­ви и пошто­ва­ња изглан­цао, види­мо се какви јесмо“, иста­као је др Сла­во­мир Гво­зде­но­вић.

Гово­ре­ћи о збор­ни­ку „Смех није грех“ Вито­мир Тео­фи­ло­вић је ука­зао да „књи­жев­на лепо­та и ватро­мет духа који из ове књи­ге зра­чи кри­је у сво­јим дубљим сло­је­ви­ма коло­плет мно­гих нити које на лир­ски дир­љив и духов­но дра­ма­ти­чан начин спа­ја­ју искон­ски зави­чај и нову постој­би­ну живо­том, не јед­не, већ низа гене­ра­ци­ја“.

Допри­нос успе­ху про­мо­ци­је пру­жи­ли су и ауто­ри из Руму­ни­је, засту­пље­ни у књи­зи – Љубин­ка Пери­нац Стан­ков, Иво Мун­ћан и Србо­љуб Мишко­вић.

У про­гра­му су уче­ство­ва­ли и сати­ри­ча­ри из Бео­гра­да Алек­сан­дар Баљак и Вла­ди­мир Ћалић, који су гово­ри­ли афо­ри­зме из сво­јих нових књи­га – „Зидо­ви на хори­зон­ту“ и „Мисли на пето­па­ра­цу“.

Share on Facebook9Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone

Конкурс поводом XXXI Дана хумора и сатире „Вуко Безаревић“

Секре­та­ри­јат за дру­штве­не дје­лат­но­сти oпшти­не Пље­вља (Црна Гора) пово­дом орга­ни­за­ци­је XXXI Дана хумо­ра и сати­ре „Вуко Беза­ре­вић“ рас­пи­су­је кон­курс за додје­лу награ­да „Типар“, „Вуко Беза­ре­вић“ и „Мла­ди Типар“:

1. За додје­лу награ­де „ТИПАР“ – за хумо­ри­стич­ко-сати­рич­но књи­жев­но дје­ло из прет­ход­не и теку­ће годи­не, обја­вље­но на про­сто­ру бив­ше СФРЈ, као годи­шња награ­да, и у посеб­ним при­ли­ка­ма као награ­да за живот­но дје­ло.

Награ­да се састо­ји од пла­ке­те, нов­ча­ног изно­са од 800.00 € и уче­шћа на мани­фе­ста­ци­ји. Сва­ко има пра­во да под­не­се пре­длог за додје­лу награ­де. Пре­длог се под­но­си у писа­ној фор­ми. Пре­дло­зи се доста­вља­ју уз пет при­мјер­ка пре­дло­же­не књи­ге на адре­су: Секре­та­ри­јат за дру­штве­не дје­лат­но­сти општи­не Пље­вља, ул. Кра­ља Петра I бр. 48, 84 210 Пље­вља. (Ауто­ри из Срби­је могу посла­ти књи­ге на адре­су: Дани хумо­ра и сати­ре „Вуко Беза­ре­вић”, Јабу­ка бб, 31 306 Јабу­ка код При­је­по­ља.)

2. За додје­лу награ­де „ВУКО БЕЗАРЕВИЋ“ – за нео­бја­вље­ну сати­рич­ну при­чу.

Награ­да се састо­ји од пла­ке­те, нов­ча­ног изно­са од 400,00 € и уче­шћа на мани­фе­ста­ци­ји. Пра­во уче­шћа има­ју физич­ка лица са про­сто­ра бив­ше СФРЈ. Један аутор може кон­ку­ри­са­ти са нај­ви­ше три нео­бја­вље­не при­че (до 4000 карак­те­ра са про­ре­дом). При­ја­ве се шаљу у штам­па­ној фор­ми са рје­ше­њем шифре у посеб­ној ковер­ти на адре­су: Секре­та­ри­јат за дру­штве­не дје­лат­но­сти општи­не Пље­вља, ул. Кра­ља Петра I бр. 48, 84 210 Пље­вља, или у елек­трон­ској фор­ми е-маил: danihumora.pljevlja@gmail.com док се рје­ше­ње шифре доста­вља на е-маил: sekretarijatzadrustvene@yahoo.com.

3. За додје­лу награ­де „МЛАДИ ТИПАР“ – за циклус од 10 афо­ри­за­ма.

Награ­да се састо­ји од пла­ке­те, нов­ча­ног изно­са од 200,00 € и уче­шћа на мани­фе­ста­ци­ји. Пра­во уче­шћа има­ју ауто­ри до 30 годи­на ста­ро­сти са про­сто­ра бив­ше СФРЈ. При­ја­ве се шаљу у штам­па­ној фор­ми са рје­ше­њем шифре у посеб­ној ковер­ти на адре­су: Секре­та­ри­јат за дру­штве­не дје­лат­но­сти општи­не Пље­вља, ул. Кра­ља Петра I бр. 48, 84 210 Пље­вља, или у елек­трон­ској фор­ми на е-маил: danihumora.pljevlja@gmail.com док се рје­ше­ње шифре доста­вља на е-маил: sekretarijatzadrustvene@yahoo.com.

Рок за под­но­ше­ње при­ја­ва је 20. мај 2017. годи­не.

При­ја­ве које се доста­ве након пред­ви­ђе­ног рока неће се узе­ти у раз­ма­тра­ње.

Уру­че­ње награ­да је 17. јуна 2017. годи­не у Све­ча­ном про­гра­му XXXI Дана хумо­ра и сати­ре „Вуко Беза­ре­вић“ у Пље­вљи­ма.

Оста­ле инфор­ма­ци­је могу се доби­ти на теле­фо­не Секре­та­ри­ја­та за дру­штве­не дје­лат­но­сти: +38268 849117, + 382 69 309 340 или путем маи­ла: sekretarijatzadrustvene@yahoo.com.

Share on Facebook38Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone

Промоција зборника „Смех није грех“ у Темишвару

Про­мо­ци­ја збор­ни­ка срп­ског хумо­ра и сати­ре у дија­спо­ри и реги­о­ну „Смех није грех“, при­ре­ђи­ва­ча Алек­сан­дра Чотри­ћа, биће одр­жа­на у Руму­ни­ји у Теми­шва­ру, у петак 31. мар­та од 19 часо­ва и 30 мину­та.

Поред при­ре­ђи­ва­ча у про­мо­ци­ји збор­ни­ка уче­ство­ва­ће књи­жев­ник, књи­жев­ни кри­ти­чар и рецен­зент Вито­мир Тео­фи­ло­вић, афо­ри­сти­чар Алек­сан­дар Баљак и у свој­ству дома­ћи­на и изда­ва­ча Саве­за Срба у Руму­ни­ји Горан Мра­кић.

У збор­ни­ку се на више од 430 стра­на нала­зе афо­ри­зми, епи­гра­ми, песме, при­че и деч­ји иска­зи 93 ауто­ра из 23 земље све­та, са свих кон­ти­не­на­та. Илу­стра­ци­ју за наслов­ну стра­ну ура­дио је Нико­ла Дра­гаш, кари­ка­ту­ри­ста из Пан­че­ва.

Место одр­жа­ва­ња про­мо­ци­је је књи­жа­ра „La Două Bufniţe“ („Две сове“), која се нала­зи у ули­ци Трг Ује­ди­ње­ња, број 11.

Share on Facebook9Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone

25. Међународни фестивал хумора и сатире „Златна кацига“

У Кру­шев­цу ће по 25. пут, у субо­ту 1. апри­ла, бити одр­жан Међу­на­род­ни фести­вал хумо­ра и сати­ре „Злат­на каци­га“.

Про­грам ово­го­ди­шње „Злат­не каци­ге“ поче­ће у 17 часо­ва у Клу­бу Кул­тур­ног цен­тра Кру­ше­вац црта­њем кари­ка­ту­ра под нази­вом „Позна­ти кари­ка­ту­ри­сти црта­ју за вас“, а наста­ви­ће се од 19 часо­ва у холу Беле сале отва­ра­њем изло­жбе награ­ђе­них и ода­бра­них кари­ка­ту­ра са кон­кур­са на тему „Мигра­ци­је“. Том при­ли­ком биће доде­ље­на награ­да „Кла­со­во мај­стор­ско перо“ Дра­гу­ти­ну Гане­ту Мила­но­ви­ћу, као и награ­де са кон­кур­са за ауто­ре мла­ђе од 18 годи­на на тему „Сел­фи“.

Завр­шни део фести­ва­ла биће одр­жан у Био­ско­пу Кру­ше­вац, са почет­ком од 20 часо­ва, доде­лом награ­да „Злат­на каци­га“ за кари­ка­ту­ру и писа­не фор­ме на тему „Мигра­ци­је“. „Злат­на каци­га“ за кари­ка­ту­ру биће уру­че­на Шпи­ру Раду­ло­ви­ћу из Бео­гра­да, а дру­га и тре­ћа награ­да Муха­ме­ду Ђер­ле­ку из Новог Паза­ра и Јор­да­ну Поп-Или­е­ву из Ско­пља, док ће за писа­ну фор­му награ­ду „Злат­на каци­га“ поне­ти Мила­дин Берић из Бања­лу­ке за афо­ри­зам, Дејан Дими­три­је­вић из Бео­гра­да за песму и Весе­лин Мили­ће­вић из Врба­са за при­чу, а дипло­ме Дејан Ристић из Кру­шев­ца за афо­ри­зме и Дра­ги­ша Павло­вић из Кру­шев­ца и Мар­ко Миљ­ко­вић из Кра­гу­јев­ца за при­че. Награ­да „Раде Брка“ одла­зи у руке Нико­ле Сто­ја­но­ви­ћа из Вели­ке Кру­ше­ви­це код Кру­шев­ца.

Крај фести­ва­ла обе­ле­жи­ће доде­ла награ­де „Витез од Чара­па­ни­је Сер Хар­ди“ глу­ми­ци Дани­ци Мак­си­мо­вић и „Фести­вал­ске пове­ље“ сати­ри­ча­ру Дра­гу­ти­ну Мини­ћу Кар­лу.

Share on Facebook16Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone

Друга књига ретроспективе Жикишоновог конкурса

„Жики­шон: ретро­спек­ти­ва 2014-2015-2016“ је дру­га књи­га награ­ђе­них и запа­же­них радо­ва са кон­кур­са посве­ће­ном Живо­ји­ну Павло­ви­ћу Жики­шо­ну, у изда­њу Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“.

Књи­га „Жики­шон: ретро­спек­ти­ва 2014-2015-2016“, 19. по реду у Библи­о­те­ци Арти­ја, као и прет­ход­ни збор­ник поред нај­бо­љих радо­ва са кон­кур­са садр­жи крат­ке освр­те на одр­жа­не Фести­ва­ле сати­ре и хумо­ра „Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон“ у годи­на­ма које обу­хва­та књи­га.

У овом збор­ни­ку је обја­вљен 131 афо­ри­зам 37 ауто­ра, 14 при­ча 13 ауто­ра и 7 песа­ма 6 ауто­ра, а засту­пље­но је укуп­но 46 ауто­ра из Срби­је, Хрват­ске, Црне Горе, Босне и Хер­це­го­ви­не, Маке­до­ни­је и Сло­ве­ни­је, или украт­ко, из целе бив­ше Југо­сла­ви­је. Поред њих, ту си и три ауто­ра кари­ка­ту­ра које су биле тема за афо­ри­зам за спе­ци­јал­ну награ­ду „Зоран Матић Мазос“: Живо­јин Павло­вић Жики­шон, Зоран Матић Мазос и Нико­ла Оташ, који је нажа­ло­ст у међу­вре­ме­ну пре­ми­нуо.

Наставите са читањем Друга књига ретроспективе Жикишоновог конкурса

Share on Facebook11Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone

Писмо из Лесковац | Дејан Ђорђевић

(При­зрен­ско-тимоч­ки дија­лект – јужно­мо­рав­ски говор)

Госин Радо­је,

Еве, јављам ти се из Леско­вац, а ти добро знаш куде је тој, јел си тамо неко вре­ме под казну рабо­ти­ја. Не сумљам да си се сва­шта нагле­да­ја, а и пису­ва­ја си од тој. Тура­ја си ни у књи­ге, д’л дирек­но ил инди­рек­но. С’д би ови­ја моји рекли: ене га поша­ша­ве­ја, пише писмо на мртво­га чове­ка. Ал ја си знам, пре ће ме ти чујеш и разу­меш него ови­ја коба­ја­гим живи

Ти си, тој јес, Ви сте госин Радо­је раде­ли у јед­ну леско­вач­ку шко­лу, учи­ли сте ђаци, и пре­по­ста­вљам, да су т’д и ђаци били ђаци, и про­фи­со­ри били про­фи­со­ри. Да видиш с’д. Ђаци се на про­фи­со­ри качив на гла­ве, а про­фи­со­ри на роди­те­љи и обр­ну­то. Не зна­је се куј куга пови­шке заје­ба­ва. Ред се изгу­би­ја. Тој је оној што ће ни изе­де.

К’д би с’мо мога­ја поно­во да дођеш у Леско­вац. Сигу­ран с’м да би поно­во напи­са­ја Стра­ди­ју.

Да видиш к’кво ни је у бол­ни­цу. К’ко ни лече, поно­во би умре­ја. Ја с’м затој на моји неки дру­га­ри пре­дло­жи­ја к’д оста­ри­мо, да ни деца не раз­ву­ку­ју по док­то­ри и по бол­ни­це, него да си ни уте­па­ју. С’с лопа­ту у глав. Туп, и гото­во. По ста­ри срп­ски оби­ча­ји.

Такој. У суд па још горе. С’мо што душу не узи­ма­ју на ов’ј јадан народ. Не зна­је се ни куј те тужи ни куј те суди, а дерев, од пор­ти­ри пре­ко адво­ка­ти до суди­је. Испо­вр­за­ни ко цре­ва. Сва­ка час на поје­дин­ци, и у јед­ну, и у дру­гу, и у тре­ћу про­фе­си­ју, међу­тим, они ги мал­ко има. А овој тек што доо­ди. Лел­ке мај­ке! Куј ће ни учи, куј ће ни лечи, куј ће ни суди…

Него, куде да бегам госин Радо­је из ов’к’в Леско­вац. С’с куга, куде? Нема куј д’ ни води. Све ћора­во ко он’ј твој Вођа. А тој је па посеб­на при­ча. Од тој ћу ти пишем к’д буде при­ли­ка. К’ко није у општи­ну, куј је на влас…

Ај с’д збо­гом, ти на он’ј, ја на ов’ј свет.

— Аутор: Дејан Ђорђевић —

Share on Facebook32Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone