Архиве ознака: песма

Чобан тера овчице | Милоје Вељовић

Чобан тера овчи­це – грми на све стра­не
Пре­ко мут­не речи­це – без ика­кве гра­не!

Све овчи­це пре­ђо­ше, а Ћетаљ се скри­ва
Тра­жи нове пло­до­ве с узо­ра­них њива!

Поди­же се Рого­ња, дебео ко сви­ња
Па опа­ли топу­зом сред зада­тог циља!

Иза њега кре­ну­ше и они без муда
Те вра­ти­ше бегун­ца пија­на и луда!

Настао је обрт – па се мно­ги крсте ─
Суд­би­на је сво­је уме­ша­ла прсте!

Ћетаљ хар­чи јунач­ки – овце му се нуде
Наста­ло је бле­ја­ње – јагањ­ци се чуде!

Кле­пе­ту­ша нова сва­ну му на вра­ту
Све је на свом месту у пуном ваја­ту!

Из обли­жњег грма при­сти­жу и јар­ци
И мрка­ње ново – куку нашој мај­ци!

Сре­ћа је у несре­ћи биће нових бра­ва
Док је све­жих отко­са и ватре­них тра­ва!

Чоба­ни­не вели­ки, хва­ла ти на све­му
Оре­ол је твој – кај­мак иде њему!

Ој, Срби­јо поно­сна, саг­ни гру­ди поду
Нека те пому­зу пре него што оду!

— Аутор: Милоје Вељовић —

Share on Facebook13Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone

Жикишонов слог #13

ХУМОР, број 19, подлистак Битанга – недеља, 22. мај 1921.

Жена о женама

Очи лепе жене увек гово­ре чове­ку: „Ја сам роман који ваља са ужи­ва­њем чита­ти, читај ме!“
*
Пољу­бац у љуба­ви зна­чи – још!
*
Има жена које би се пре уби­ле но што би учи­ни­ле неку гре­шку, али већи­на њих ради­је чине гре­шку но што би се уби­ле.
*
Мато­ра уда­ва­ча, која је пре­ва­ли­ла три­де­се­ту, веру­је да сва­ке годи­не има толи­ко исто годи­на коли­ко је има­ла и лане.
*
Сте­пе­ни­це стра­сти ника­да не воде у виси­ну, већ увек доле, у низи­ну.
*
Неко се нау­чи да воли жену тек пошто се од ње разве­де.

Т. 444

Уставотворни костур

Због Уста­ва сви се зно­је,
Хоће да му живот даду,
Од Уста­ва сви се боје
Јер због њега вре­ме кра­ду!

Деба­те су врло живе –
Јед­ни дру­ге стал­но кри­ве,
Ал’ дијур­не мушки вуку,
А већ томе сви се диве.

Уста­ву се ребра бро­је,
Спо­ро миче рага лења,
Шиба­ју га гој­ни оци
Без мило­сти и при­зре­ња.

Устав рамље као кљу­се,
Деба­та га уби дуга –
Ал’ дођо­ше Осман­ли­је
И на колац нату­чу га!

Јуве­нал


Напомена: Прилози у Жикишоновим листовима су били или потписани псуеудонимима сарадника или непотписани, ради опрезности и одговорности за написано. Текст је усклађен са савременим граматичкиим правилима уз задржавање архаичних и ретних израза.
Share on Facebook8Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone

Жикишонов слог #12

ХУМОР, број 7 – 13. мај 1923.

Џепови нам већ (четири лета)
Погинуше од хуманитета.
Заседа је на свакоме ћошку,
Све би хтели, све о нашем трошку.
Хоће да нас већ цвећем угуше –
Аман, доста! Имате ли душе…

Често сањам: да ме јуре, вуку…
Џепови ми пуни чудних руку,
Па се трзам, али ово знајте
Ако треба прирез ударајте!
Несвест хвата… од тога „поводња“
Бог је добар! Напаст је господња.

Напомена: Прилози у Жикишоновим листовима су били или потписани псуеудонимима сарадника или непотписани, ради опрезности и одговорности за написано. Текст је усклађен са савременим граматичкиим правилима уз задржавање архаичних и ретних израза.
Share on Facebook7Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone

Жикишонов слог #11

ХУМОР, број 10 – недеља, 20. март 1921.

Мисли човека без главе

– Боље је јести пече­ња и пити вина, но пити воде и јести сува хле­ба. Ко ми дока­же про­тив­но при­зна­ћу да је памет­ни­ји од мене.

– Боље бити мртав пијан, него мртав тре­зан.

– Ко дру­го­ме јаму копа, мора пасти у њу. По овој логи­ци ми не бисмо има­ли до сад ни јед­ног – бунар­џи­ју.

– Хри­стос је казао: ко тебе каме­ном, ти њега хле­бом, а ја кажем, ко тебе каме­ном ти њега – митра­ље­зом.

– Чувај беле паре за црне дане, тако се пре гово­ри­ло. Сад се каже: чувај беле паре и – швер­цуј ако можеш.

– Бржи је језик од паме­ти, вели се – код мене често ста­не и памет.

Жики­шон

Здравље!

Три ново­сти ми има­мо
Од Мини­стра Здра­вља, –
И види се да и у том
Пола­ко с’ попра­вља.

Прва ново­ст то је била
Грд­на јед­на зми­ја, –
Држи фла­шу са нат­пи­сом:
Раки­ја уби­ја.

Дру­га ново­ст УБИ, УБИ
Пегав­ца што носи, –
А она нам како веле
Баш седи у коси.

Тре­ћа ново­ст „паз’те добро“,
Мала­ри­ја ту је, –
Чувај­те се кома­ра­ца,
Чак и кад зазу­је.

Све је лепо, све је кра­сно,
Дија­гно­за ту је, –
Али рецепт нису дали
Са чим се то тру­је.

Зврц

I при­ча

Како се воз спасао задоцнења

Спа­вам као бег – поче при­чу Коста Свој­та – и сањам неке ружи­ча­сте сно­ве, кад жена ме про­бу­ди.

– Устај – вели – Бог те не убио! Зар не чујеш ово стра­шно брек­та­ње; па да видиш како два сун­ца упр­ла оке­та у наше пен­џе­ре.

Ско­чим ја, па таман да наву­чем чак­ши­ре, а оно неко бум-бум-бум на вра­та.

– Ју! – дрек­ну жена. – Црни Коста ово је нека ана­те­ма.

– Каква ана­те­ма! – велим јој ја, па пожу­рим вра­ти­ма и отво­рим их. Један човек уђе уну­тра.

– Јеси ли ти Коста Свој­та? – запи­та ме он још са вра­та.

– Јесам – велим му ја.

– Знаш – наста­ви он – упу­ти­ли су ме неки Јаго­дин­ци на тебе, веле: „При­пи­тај ти Косту Свој­ту за пре­чи пут за Кра­гу­је­вац, па ти воз неће има­ти задоц­не­ња; он ти зна нај­кра­ћи пут“ и еве ме. Молим те ки бра­та да ми га пока­жеш јер­бо ми маши­на није добра, па ћу мно­го да задоц­ним.

– Је л’ тој? Ако је само тој, онда су те добро на мене упу­ти­ли. Ете, удри сас воз на мали пијац, па ода­тле­на скре­ни на Гро­бље, а ода­тле удри пре­ко Црног Врха, па си очас у Кра­гу­је­вац.

И човек ме послу­ша и уда­ри пре­чац, кад ују­тру зов­ну­ше ме на ста­ни­цу па ми каза­ше да ме онај човек, вика­ју га возо­во­ђа, поздра­вља мно­го и вели да је сти­гао брез задоц­не­ње и брез ката­стро­фу.

Напомена: Прилози у Жикишоновим листовима су били или потписани псуеудонимима сарадника или непотписани, ради опрезности и одговорности за написано. Текст је усклађен са савременим граматичкиим правилима уз задржавање архаичних и ретних израза.
Share on Facebook23Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone

Жикишонов слог #10

ХУМОР, број 20 – недеља, 29. мај 1921.

Узрок финансијске кризе

У држа­ви овој слав­ној,
Финан­сиј­ски врло там­ној,
Бри­жљи­во се сва­ки пита:
„Зашт’ нема­мо ми кре­ди­та?!“

Где су рат­ни мил’јонери
И оста­ли финанс’јери,
Кад нам кре­дит губи гла­са
Крај бан­кар­ских пуних каса?

Ал’ да ко ће бан­ке дират’
Кад мини­стри тамо седе?
И ко ће их визи­ти­рат’
Да не дође он до беде?!

То је оно што нам не да,
Да валу­та к себи дође,
А држа­ва да про­гле­да
И на боље све да пође!

Цуња­ло

На корзоу

За јед­ну ми даму рекли
Што коко­ти беше слич­на:
„Ал’ је ова сим­па­тич­на!“

И пра­тих је, онда при­ђох,
Пред­ста­вих се важна лица,
„О, част ми је…“, рече она,
„Ја сам, зна­те, соба­ри­ца!“

Јуве­нал

Један анванзман

Сеља­ци се кре­ћу
И ства­ра­ју стран­ке, –
У „оце“ уле­ћу
Гуњац и опан­ке…
У небо ће сти­ћи
Сла­ва нашег рода
Када нам сви сеља­ци
Поста­ну – госпо­да!

Епитаф венчања

Свуд се жене и уда­ју
Јер брак добро не позна­ју,
Ал’ кад мет­ну брач­не резе,
Про­кли­ња­ће све – каве­зе!

Једини излаз

Клуб народ­ни са Ради­ћем
У вис диже жуте кре­сте,
Не миру­ју, већ спре­ма­ју
Неке чуд­не – мани­фе­сте!

Зна­ју л’ они шта би хте­ли
За хрват­ска пра­ва више?
Ал′ тако је кад у њима
Још дух швап­ски – мане­ври­ше!

Али ја ћу, коме тре­ба,
Само ово рећи тише:
Молим фино, што нам сме­та
Да се – збри­ше!..

Јуве­нал

Телеграм „Хумору“

Зли јези­ци гово­ре да ће услед Бога­ти­ри­је­вог про­на­ла­ска нишка желе­знич­ка ради­о­ни­ца пову­ћи ону наред­бу, која гла­си, по тач. 1. „Да сва­ки рад­ник ују­тру у свом ста­ну врши нужду и дође у фабри­ку са пра­зним сто­ма­ком“.

Ниш – Гафир

Напомена: Прилози у Жикишоновим листовима су били или потписани псуеудонимима сарадника или непотписани, ради опрезности и одговорности за написано. Текст је усклађен са савременим граматичким правилима уз задржавање архаичних и ретних израза.
Share on Facebook15Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone

Жикишонов слог #6

ХУМОР, број 8 – 20. мај 1923.

Од аждаје ове видите л’ ко страда?
Е, тако одувек то у свету влада:
Увек грешник голи први на ударцу,
Свуд извлаче ногу сиротом комарцу.

И тако је нејак и трошна му грађа,
Баш аждаја њега посреди погађа –
Он је редуциран од целога света,
Одбачен од свега па и од – буџета.

Напомена: Прилози у Жикишоновим листовима су били или потписани псуеудонимима сарадника или непотписани, ради опрезности и одговорности за написано. Текст је усклађен са савременим граматичким правилима уз задржавање архаичних и ретних израза.
Share on Facebook4Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone

Жикишонов слог #5

ХУМОР, број 19, подлистак Битанга – 5. август 1923.

Параћин

У фабри­ци седи,
Висо­ко­га ста­са,
Није јој заме­ри­ти
Црно­гор­ска ј’ раса.
Име јој је лепо,
Зове вам се Вида,
За њом сада црче
Један бле­сав Ђида.
Она се мисли
Шта сада да ради,
Хоће ли поче­ти
Љубав да сла­ди.

Катеј

Вести из Ска­дар­ли­је

Две сестре

Рође­не су сестре
Зори­ца и Боса,
К’о луде шета­ју
Код толи­ког посла!
У „тан­шу­лу“ иду
Да хва­та­ју „бату“,
Јер он ту дола­зи
И доно­си пла­ту.
Ста­ни­сла­ва и Јеф­ти­ћа
Сад хва­та­ју „сеје“,
Ска­дар­ли­ја цела
Јеф­ти­ћу се сме­је.
Зато што је бле­сав
А и гут­ман ста­ри;
Сестре поква­ре­не
На „кван­тум“ паза­ри!
За сада нек’ је доста
За неде­љу ово,
У иду­ћој неде­љи
За њих нешто ново.

Лола

Кроз Ново Село

*

Катанићева улица

Наша Деса Ново­сел­ка
С Форун­џи­јом љубав води,
Ни сања­ла она није –
Да ће мали да се роди!

*

Драгачевска улица

Ни Раде, ни Зоре нема,
Те две мале пче­ле;
Да дође­ду у Бео­град
Из те „Гор­де“ Ске­ле.

*

Шуматовачка улица

Маму­ро­вић Зора мла­да
Хва­та сад за љубав зго­ду,
Она љубав обо­жа­ва
Исто као лад­ну воду!

*

Кочина улица

Ах’ субо­то кад ћеш доћи,
Д’ узме „Хумор“ „Буса“ Дана
И да „Хумор“ скроз про­чи­та
Да л’ иза­ђе њена мана.

(непот­пи­са­но)


Изборни прохтеви у Ћуприји

Газда Жив­ко Ђулић, рен­ти­ер, рен­та­би­ли­тет гле­да кроз коа­ли­ци­ју покој­ног посла­ни­ка Ран­ђе­ла, а уз гур­ман­ску пот­по­ру Јанаћ­ко­ви­ћа, где ради зна­лач­ка моћ бадо­гла­вог Симе, што поди­за туђе пла­це­ве, а поли­тич­ка гип­ко­ст гла­ва­тог Миле­та… биће Жив­ко пред­сед­ник саглаш вере.

Дра­ги „Пене“, кон­гла­ме­рат зна­ња, зана­тлиј­ски гени­је, земљо­рад­нич­ки учи­тељ, а репу­бли­кан­ски пајац, пре­тен­ду­је за пред­сед­ни­ка шаре­не фир­ме, пошто му је мозак под халу­ци­на­ци­јом кон­фу­зно­сти што ће сигур­но побе­ди­ти к’о Бена­ки­ба шпан­ског Јун­ца.

Бошко пекар жели једи­но са Пером да офар­ба­ју општи­ну – пур­пур­но, па макар дио­ло­лиј­ски кроз про­зор­че бува­ре вика­ли.

Раки­шон запео за пред­сед­ни­ка клу­ба „Истре­си ‘чуту­ре’“ јер вели „општи­на је за мога коле­гу Жив­ка“, пошто је натре­си рачун­ски.

Пена­ус

Напомена: Прилози у Жикишоновим листовима су били или потписани псуеудонимима сарадника или непотписани, ради опрезности и одговорности за написано.
Share on Facebook3Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone

Жикишонов слог #4

ШИБАЛО, број 13 – недеља, 24. децембар 1922.

***

И свр­ши се љута бит­ка,
И сло­ми се сабља брит­ка;
Ал’ нека вас то не пла­ши,
Та, дођо­ше, опет – наши.

***

Кад је Радић за свр­ше­так,
Чуо шта би, он је пит’о:
– „Шта је ово?“
А „Шиба­ло“ сав у сме­ху
Одго­во­ри:
– „Ништа ново!“

***

Смр­зну­то је ово вре­ме,
Те видо­смо ми крај чину –
Да је неко, ето сада,
Нос лупио о леди­ну.

***

Пре су стал­но гово­ри­ли
И писа­ли:
„Море, Бајо, то не пали!“
А свр­ше­так кад је дош’о
Они саде:
„Ми рани­је то смо зна­ли!“

Шиба­ло

У позно доба…
– јед­не ноћи у „Маско­ти“ –

Дошао сам тамо
Где но раскош вла­да
У оно­ме добу
кад је пала Вла­да.

Видео сам доста
Раско­ши и сја­ја;
(Па зами­слих како
Живи наша раја).

Видео сам тамо
Ја блон­ди­не разне
И како гости­ма
Џепо­ве пра­зне.

И тада поми­слих
Та нашто је кри­ти
Због чега се код нас
Нижу дефи­ци­ти.

Док на јед­ној стра­ни
Бедан народ стра­да
Дотле пак на дру­гој
Бес и раскош вла­да.

И опет се жале
Да је ста­ње лоше
А по „баро­ви­ма“
Хиља­де се тро­ше.

Орлић

Напомена: Прилози у Жикишоновим листовима су били или потписани псуеудонимима сарадника или непотписани, ради опрезности и одговорности за написано.
Share on Facebook4Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone

Шта се ради у држави овој | Милоје Вељовић

Шта се ради у држа­ви овој
Па нам мла­до­ст лети пре­ко гра­не
Шко­ло­ва­не оте­ра­ше про­сти –
Вла­ст готи­ве ко мај­мун бана­не!

Шта се ради у држа­ви овој
Да мла­ђа­ни за ста­ре не маре
За паре се све купи­ти може –
Про­да­ју нас ко кру­шке са гра­не!

Шта се ради у држа­ви овој
Радо­дај­ке згра­би­ше фоте­ље
Опер­ка­не коко­шке се шире –
К вра­гу нам је оти­шло поште­ње!

Шта се ради у држа­ви овој
У врху су нај­го­ри нам ђаци
При гра­бе­жу нема хума­но­сти –
Луд и сле­пац поста­ју орта­ци!

Шта се ради у држа­ви овој
Певаљ­ке су нај­ве­ће нам зве­зде
Засе­ни­ше чести­те и хра­бре –
По Евро­пи као вра­не језде!

Шта се ради у држа­ви овој
Девој­ке се мато­ри­ма нуде
Посве нас је сна­шло поср­ну­ће –
Мртви нам се из гро­бо­ва чуде!

Шта се ради у држа­ви овој
Без­о­бра­зни у лица нам бле­је
И послед­њу уби­ше нам наду –
Оста­ли смо посве без иде­је!

Шта се ради у држа­ви овој
Нема вај­де од поште­на рада
Зад­њи­це смо про­да­ли ни за шта –
Стра­ни фак­тор наци­јом нам вла­да!

Шта се ради у држа­ви овој
Вла­сто­др­шци да рају не шљи­ве
Поста­ли смо два супрот­на све­та –
Ско­ро ће нас зако­па­ти живе!

— Аутор: Милоје Вељовић —

Share on Facebook1Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someone